Intervju sa Danilom Živkovićem, takmičerem „Pinkovih zvezda“

UNUK VERE IVKOVIĆ: Moja baka je umrla od tuge za ćerkom

Foto: Nebojsa Mandic
Tetka je bolovala od lupusa. Za nju nisam bio toliko vezan jer je zbog bolesti nisam često viđao. Njena smrt je babi najteže pala

Danilo Živković (22), unuk proslavljenih muzičara Vere Ivković i Danila Živkovića, izabrao je da krene njihovim putem. On se prijavio na takmičenje „Pinkove zvezde“, ali je ispao u drugom krugu. Sada se nada da će produkcija organizovati baraž i da će se vratiti u šou.

Živković u razgovoru za Kurir otkriva detalje tragedije koja je zadesila njegovu porodicu, kada mu je najpre umro deda, pa tetka Maja, a onda i baba i ističe da bi najviše voleo da su oni doživeli da ga vide na sceni.

- Želeo sam da se nastavi porodična tradicija i zato sam hteo da ljudi saznaju za mene. To je razlog zbog kog sam se prijavio u „Pinkove zvezde“.

Kako je bilo odrastati uz muzičare kao što su bili Vera i Danilo?
- Bilo je divno. Tek posle dedine smrti 2002. godine shvatio sam ko su oni zapravo bili. U kući je stalno bilo muzičara. Sećam se sobe u kojoj je deda držao časove pevanja i sviranja klavira, a u koju je dolazilo dosta ljudi sa estrade. Dešavalo se da po ceo dan provodim u toj sobici. Tada su najviše svraćali Gordana Stojićević, Biljana Jeftić, Nada Topčagić, Ana Bekuta, Zorica Marković i Esma Redžepova.

Kako ti je tada izgledalo to što ti u kuću dolaze poznati pevači?
- Tada nisam znao ni ko su oni.

Tvoje detinjstvo je obeležila tetkina bolest, a kasnije i njena smrt.
- Za moju porodicu je to ružan period. Maja je bolovala od lupusa. Za nju nisam bio toliko vezan jer je zbog bolesti nisam često viđao. Više sam bio vezan za babu i dedu, po kom sam i dobio ime. On je prvi umro, a posle njega i Maja. Njena smrt je svima teško pala, ali je baki bilo najteže. Zbog toga se razbolela, a posle nekoliko godina i ona je preminula. Imala je dva šloga, pa smo je kasnije smestili u Centar za stara lica u Rumi.

Da li su oni prepoznali tvoj muzički talenat?
- Deda je krivac što sam upisao muzičku školu. Sećam se da smo jedno veče sedeli u muzičkoj sobi i da sam ponavljao taktove na klaviru za njim. Tada je pomislio da od mene može biti nešto.

Misliš li da bi bili ponosni da te vide na sceni?
- Siguran sam da bi bili ponosni. Bilo bi mi lakše da su živi i da mi deda napiše neku pesmu, jer bi tačno znao šta mi leži.

školovani muzičar
PEVAM OD SEDAMNAESTE GODINE

Kad si počeo da pevaš?
Pevanjem se bavim od 17. godine. završio sam nižu muzičku školu, ali nisam imao afinitete prema toj vrsti muzike. Tata Vlada me je savetovao da poradim na svom pevanju i tada sam krenuo na časove.