Troškove pružanja hitne medicinske usluge snosi država, iako je reč o stranim državljanima. Naše je da im spasemo živote i da ih izlečimo, naglasio je Lončar, dodajući da se prema važećim propisima, hitna medicinska zaštita o trošku države pruža svima koji se nalaze na teritoriji Srbije.
Nakon završenog lečenja, zdravstvene ustanove podnose Ministarstvu zdravlja zahtev za isplatu naknade troškova, uz dostavljanje medicinske dokumentacije. Kada isplati naknadu, Ministarstvo će preko nadležnih organa pokušati od stranaca da naplati ove troškove, u korist budžeta Srbije, naveo je Lončar.
Od 54 ilegalna imigranta koliko ih je bilo u kombiju koji se prevrnuo kod Leskovca, na lečenje je primljeno njih 42 - polovina ih je sa teškim povredama, dok se lekari u Nišu bore za živote dvojice teško stradalih.
Direktor Centra za pomoć i zaštitu tražilaca azila Radoš Đurović kaže da su predstavnici Centra obišli povređene u bolnicama u Beogradu, Nišu i Leskovcu, pružali pomoć i obezbedili prevodioca.
Prema njegovim rečima, postoje dva scenarija nakon njihovog izlaska iz bolnice - ili će tražiti azil u Srbiji i imati jednaku zdravstvenu zaštitu kao i građani naše zemlje, ili će odbiti da traže status azilanta, čime rizikuju da budu vraćeni u zemlje odakle su došli.
On dodaje da bi, teoretski, oni trebalo da budu vraćeni u zemlje iz kojih su došli, ali da u praksi najčešće plate kaznu ili odleže u zatvoru, a potom, ilegalno, odu u neku od zapadnoevropskih zemalja.
Pitanje je šta sa ljudima koji ostanu nepokretni. A biće ih nekoliko. Prvi put se srećemo sa ovakvom situacijom. Oni ne mogu da beže, a država ne sme da ih deportuje u zemlje porekla, gde nema uslova za njihovo lečenje i gde život može da im bude ugrožen, naglasio je Đurović.
(Fonet/Danas)