Dr Zoran Anđelković, endokrinolog, istakao je da se najčešće oboljenje štitne žlezde manifestuje pojavom čvora, odnosno nodusa unutar nje.
- Prema definiciji, nodus je područje žlezde koje se izgledom i strukturom izdvaja od njenog ostatka. Subjektivne tegobe zavise od veličine čvora i njegove pozicije. Tako čvorići manjih dimenzija ne pričinjavaju nikakve smetnje i otkrivaju se slučajno ili u toku ultrazvučnog pregleda vrata, dok oni veći mogu da daju osećaj nelagodnosti, izazovu kašalj, smetnje kod gutanja i najčešće ih uoči neko iz okoline ili sam pacijent - objasnio je dr Anđelković.
Približno od pet do sedam odsto svih čvorova skriva mogućnost maligniteta, pa je osnovni zahtev lekarskog pregleda prepoznati one sa malignim potencijalom.
- Ultrazvuk je neprikosnovena metoda u otkrivanju poremećaja funkcije štitne žlezde jer može da otkrije promene veličine samo dva milimetra, a prikazuje i prokrvljenost svih njenih delova. Važno je napomenuti da veličina ne opredeljuje malignu prirodu, ali oblik može da ukaže na to. Tako na primer čvorići koji su u preseku viši od svoje širine zahtevaju oprez. Savremeni ultrazvučni aparati imaju mogućnost procene kojom se određuje čvrstina čvora, a od koje umnogome zavisi da li je on maligan ili ne - rekao je sagovornik Dr Kurira i dodao da se sumnjivi ili jasno maligni nodusi leče operativno, dok se ostali prate u periodičnim intervalima od šest meseci do godinu dana.
Funkcija štitaste žlezde može biti snižena ili povišena, a najčešći razlozi njene izmenjene funkcije su autoimuni fenomeni.
- Bolest postepenog smanjenja funkcije štitne žlezde poznatija je kao Hašimoto tiroiditis. Nastaje sporo, ima dugu evoluciju i na početku, osim lakog uvećanja žlezde, ne stvara nikakve smetnje. Sa napredovanjem bolesti javljaju se osećaj umora, tromost, pospanost, slabljenje svih životnih dinamizma, usporava se rad srca, creva postaju lenja. Leči se, najčešće doživotnom, nadoknadom hormona. Ti pacijenti, u uslovima kvalitetnog lečenja, praktično su zdravi - istakao je dr Anđelković i naglasio da je na drugom kraju spektra pojačana funkcija štitne žlezde.
- Takozvana Bazedovljeva bolest često je udružena sa očnim promenama. Zbog intenziviranog metabolizma, bolesnici su uznemireni, imaju osećaj treperenja u telu, smeta im toplota, nervozni su, loše spavaju, mršave, osećaju se umorno. Srčani rad je ubrzan, često sa aritmijama, pražnjenje creva može biti učestalo, znojenje je pojačano. Bolest se leči lekovima koji blokiraju funkciju štitne žlezde. Ukoliko efekti izostanu, lečenje je operativno ili primenom radioaktivnog joda - objasnio je on.
Statistika pokazuje
ŽENE OBOLEVAJU ČEŠĆE
Više od 200 miliona ljudi u svetu ima neki oblik oboljenja štitne žlezde. U razvijenim zemljama sveta jedna osoba od 20 ima neki oblik tiroidnog poremećaja ili oboljenja, a pet do sedam puta je češći kod žena nego kod muškaraca. Tiroidne bolesti su u najvećem broju slučajeva izlečive, ali ako se ne leče, mogu da dovedu do teških poremećaja i smrti.
O razlozima za pojavu bolesti
Stres je okidač za probleme
Endokrinolog Zoran Anđelković istakao je da su razlozi za pojavu bolesti štitne žlezde brojni, a da su neke vrste malignih tumora češće u pojedinim porodicama, što ukazuje da je faktor za njihov nastanak nasleđe.- Danas su poznate i dobro definisane mutacije gena odgovornih za umnožavanje, što potvrđuje značaj genetskog faktora. Ovde se može svrstati i sklonost ka autoimunim fenomenima, njihova nasledna komponenta, a posebno veliku ulogu igra produžena i konstantna izloženost stresu. Zračenje dokazano indukuje pojavu maligniteta. Takođe, nedovoljan unos joda dovodi do uvećanja žlezde, ali zakonskom regulativom je dobro definisano univerzalno jodiranje, čime je eliminisan faktor joda. Nadoknada joda različitim suplementima opravdana je samo u toku trudnoće. Kod zdravih nema mnogo opravdanja za to jer može da pospeši pojavu autoimunih fenomena - kaže Anđelković.