Berza se zadovoljna oprostila od februara

Petak, 12.30 po griničkom vremenu. Evropske akcije ciklično postižu najviše vrednosti, dok se jedan povoljan mesec za globalne akcije završava uz oprez.

Panevropski indeks FTSE Eurofirst 300 jedva se iole promenio, dok su fjučersi američkog indeksa sugerisali da će Volstritov S&P500 opasti za samo dva boda na 2.109.

Situacija na berzama razvijenih zemalja u Aziji uglavnom je bila umereno pozitivna, ali cene nekih akcija zemalja u razvoju u ovom delu sveta su pale pošto su američki podaci u četvrtak išli u prilog tezi da Savezne rezerve SAD treba da podignu kamatne stope u drugom kvartalu.

Ovakvo rezonovanje uzrokovalo je vraćanje indeksa dolara nazad u uzan opseg oko 95,81, najveće postignute vrednosti tokom dnevnog trgovanja u poslednjih 11 godina, koji je danas pao za 0,2 odsto na 95,06, doprinoseći porastu cene zlata za jedan dolar na 1.209 dolara za uncu.

Februar je bio povoljan mesec za čitav niz klasa sredstava.

Indeks FTSE All-World porastao je za 5,5 odsto, dostižući svoju rekordnu vrednost, dok je S&P 500 zabeležio novu najvišu vrednost - čemu je doprinela činjenica da je većina kvartalnih izveštaja o ostvarenom korporativnom profitu naišla na dobar prijem. FTSE Eurofirst 300 je na svom najboljem nivou u poslednjih sedam godina, a japanski indeks Nikkei 225 zabeležio je svoju najvišu vrednost u poslednjih 15 godina.

Akcije su postale privlačnije usled kontinuiranog rasta cena mnogih državnih obveznica, što je gurnulo prinose koji su u igri na istorijske minimume - čak u mnogim slučajevima duboko u negativan okvir.

U pozadini ovog trenda, koji preovladava u Evropi, stoje skroman privredni rast, deflatorni pritisci i izuzetno akomodativne politike centralnih banaka koje su usledile. Evropska centralna banka (ECB) u martu kreće sa svojim programom kupovine državnih obveznica, u mesečnom iznosu od 60 milijardi evra.

Prinos na nemačke državne obveznice s rokom dospeća od 10 godina, koji je tokom prethodnog trgovanja zabeležio najnižu vrednost od 0,28 odsto, porastao je za tri osnovna boda za jedan dan na 0,33 odsto, a nemačke dvogodišnje obveznice imaju negativan prinos od - 0,22 odsto.

Prinosi na obveznice država na periferiji evrozone su i dalje blizu njihovih najslabijih naplata, budući da sve manja verovatnoća da će Grčka izaći iz evrozone smanjuje kreditni rizik i da ECB samo što nije povukla potez.

Jednomesečni prinos na Blumbergov kumulativni indeks državnih obveznica evrozone (Bloomberg‘s Eurozone Sovereign Bond index) iznosio je 0,9 odsto. Dok se investitori otimaju za dobit, oni su preuzeli veći rizik, što je dovelo do toga da Blumbergov indeks korporativnih obveznica s visokim prinosom (Bloomberg Corporate High Yield index) zabeleži prinos od 2,5 odsto u istom periodu.

Za razliku od toga, relativno bolji učinak američke privrede, i shodno tome očekivanja da će Fed početi da podiže troškove zaduživanja ovog leta, gurnuli su ekvivalentni indeks američkih državnih obveznica u gubitak od 1,1 odsto.

Tokom ovog trgovanja prinos na desetogodišnje državne obveznice je 2,03 odsto, što je rast od 2 osnovna boda, a prinos na dvogodišnje državne obveznice, koje su osetljivije na promene monetarne politike, nije se menjao i iznosi 0,66 odsto.

Tako razlika između prinosa na američke i nemačke obveznice, imajući u vidu kratkoročne (kamatne) stope, iznosi 88 osnovnih bodova, razlika koja se u poslednje vreme odražava na evro. Zajednička valuta se oporavlja posle teških padova u četvrtak, porasla je za 0,2 odsto na 1,1219 dolara nakon serije inflatornih podataka koji su bili za nijansu bolji od očekivanih, ali ona je samo jedan odsto iznad svoje najniže vrednosti u poslednjih 11 godina.

Jači dolar se često negativno odražava na cene robe denominovane u dolarima, ali februar je bio povoljan mesec i za ovaj sektor posle oporavka cene nafte i sve veće spremnosti da se preuzme rizik, što je dovelo do poskupljenja osnovnih metala.

Robni indeks S&P GSCI, koji obuhvata kretanje cena 24 najznačajnije sirovine, porastao je za 5,7 odsto u februaru, i u petak cena „brent“ nafte se oporavlja za 1,7 odsto na 61,05 dolara za barel, ali cena bakra pada za 1 odsto na 5.844 dolara za tonu.

Stabilniji dolar i veći troškovi zaduživanja u SAD obično nisu povoljna okolnost za sredstva zemalja u razvoju, delimično zato što investitori misle da će to upumpati novac natrag u SAD.

Berze u Tajlandu, na Filipinima i u Vijetnamu su uzmakle; turska lira zabeležila je novu najnižu vrednost, a na raspoloženje je takođe uticalo mešanje vlasti u politiku centralne banke. Kineska valuta, ženminbi, dostigla je svoj najniži nivo od oktobra 2012. godine, ali kompozitni indeks Šangajske berze porastao je za 0,4 odsto, tako da je mesečni prinos na ovaj indeks, čemu je doprinela sezona praznika u ovoj zemlji, premašio tri odsto, dok su trgovci nastavili da se nadaju da će se Peking odlučiti na još veće monetarno popuštanje.

Tokijski indeks Nikkei 225 porastao je za 0,1 odsto na svoj najviši nivo od aprila 2000. Njegov sedmi po redu porast u osam trgovanja usledio je nakon što je slabiji jen preko noći pomogao da se neutrališe serija lošijih ekonomskih podataka.

Potrošnja domaćinstava se smanjila za 5,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je čak gore i od prognoza koje su predviđale pad od 4,1 odsto. U međuvremenu, godišnja bazna inflacija pala je na samo 0,2 odsto, odslikavajući niže cene nafte, ali takođe slabu potražnju.

Jamie Chisholm
Global Markets Commentator