USDA prognozira manji uvoz kukuruza u Kini

Opasnosti predviđanja kretanja na kineskom poljoprivrednom tržištu izbile su u prvi plan ranije ovog meseca, kad je Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) smanjilo prognozu uvoza kukuruza u Kini.

Prošle godine USDA je procenio da će Kina postati najveći uvoznik žitarica. Međutim, sve više dokaza o porastu zaliha i smanjenju potražnje iziskivalo je ponovnu procenu i prvobitne prognoze su znatno izmenjene. Dugoročna prognoza uvoza objavljena prošle godine od 22 miliona tona za 2023/2024. godinu smanjena je na samo 6,5 miliona.

„Čitava situacija se zaista izmenila u toku poslednjih 18 meseci, ili otprilike u tom periodu“, rekao je Fred Gejl (Fred Gale), ekonomista u Službi za ekonomska istraživanja USDA.

Usled veće potražnje kukuruza s drugih kontinenata, naročito iz SAD, 2011. i 2012. godine analitičari u Kini i van nje predviđali su da će ova zemlja postati neto uvoznik žitarica, koje se uglavnom koriste za ishranu stoke i živine i prerađenu hranu.

Dakle, šta se dogodilo?

Nakon rekordnih prinosa 2012. i 2013. godine i naglog pada potrošnje, Kina je imala ogromne zalihe kukuruza.

„Verovatno bi bile potrebne godine da se Kina oslobodi tako velikih viškova“, navodi se u najnovijem izveštaju USDA o poljoprivrednom uvozu ove zemlje.

Pored povoljnih vremenskih prilika, priča koja je u pozadini porasta kineskih zaliha poznata je trgovcima šećera i pamuka. Politika podrške poljoprivrednicima koju sprovodi Peking podrazumeva više minimalne zagarantovane cene kukuruza u odnosu na međunarodne cene. Ne samo da se time ohrabruje domaća proizvodnja nego i kupovina jeftine uvozne robe usled pada cena žitarica u svetu.

Rezerve su takođe skočile kad je vlada počela da kupuje domaći kukuruz sa ciljem podrške tržištu 2013/2014. godine. Time su zalihe kukuruza povećane na 100 miliona tona, što je oko polovine godišnje potrošnje ove zemlje.

Dodatni faktor je bio porast uvoza sirka i ječma, koji su zamene za kukuruz, kaže Gejl. Kineski uvoz sirka i ječma, koji nemaju uvozne kvote, za razliku od ostalih žitarica, skočio je na 11,5 miliona tona 2014/2015. sa 1,7 miliona 2010/2011, pokazuju podaci USDA.

Iako su vlasti na aukcijama ponudile 63 miliona tona kukuruza u nameri da smanje zalihe, zapravo samo 25 miliona tona je prodato, navodi USDA. Uprkos tome, Peking je najavio da će otkupiti kukuruz iz žetve 2014. ne bi li se osigurala stabilnost cena. Trenutne zalihe kukuruza su na najvišem nivou u poslednjih 14 godina.

Čak i kad se bude okrenula izvozu, Kina će verovatno pokušati da ga svede na neophodni minimum. Zvaničnici vlade smatraju da je uvoz poljoprivrednih proizvoda neminovan, ali odaju utisak da nemaju poverenja u međunarodna tržišta, navodi se u izveštaju.

„Strategija snabdevanja hranom je pod velikim uticajem zabeležene dominacije uvoza i stranih kompanija u industriji soje u Kini, koja se smatra potencijalnom pretnjom za domaće snabdevače sojom,“ navodi se u izveštaju.

U tom smislu lakše se mogu objasniti postupci Kine u trgovanju hranom u poslednjih nekoliko godina. Prvo, uvela je nove izvore za uvoz hrane da bi uvoznicima obezbedila jaču pregovaračku poziciju u pogledu cena, kao i da bi smanjila rizik od potencijalnog trgovinskog embarga. Na primer, vlasti u Kini su otvorile tržište za kukuruz iz Argentine i Ukrajine 2012, kad je uvoz iz SAD počeo da raste.

Drugo, Kina pokušava da dođe do veće kontrole nad lancima snabdevanja u uvozu poljoprivrednih proizvoda investicijama u inostranstvu. Čini se da su potezi Kineske nacionalne korporacije za žitarice, ulje i prehrambene proizvode (COFCO), grupacije u državnom vlasništvu koja je ušla u zajednički poduhvat sa „Nobl grupom“ (Noble Group) i samostalno otkupila većinski deo u „Nideri“ (Nidera), holandskoj poljoprivrednoj kompaniji koja posreduje u prekograničnoj trgovini, u skladu sa ovom strategijom.

Emiko Terazono