BEOGRAD - Ministri odbrane i spoljnih poslova Bratislav Gašić i Ivica Dačić imaće 18. marta u Briselu sastanak s predstavnicima svih 28 zemalja članica NATO. Razlog za njihov odlazak u sedište Alijanse je „Individualni akcioni plan partnerstva između Srbije i NATO“ (IPAP), koji su dve strane nedavno usvojile.
Kako Dačić i Gašić objašnjavaju, IPAP je najviši stepen partnerske saradnje, ali bez namere da Srbija postane članica NATO.
- IPAP ne znači članstvo, ali jeste podizanje dijaloga i saradnje na viši nivo. Donošenje ovog plana je važno zbog ukupne pozicije Srbije u svetu, ali nema promene našeg stava o ulasku u NATO, niti je ovim planom na bilo koji način narušena neutralnost - kaže Dačić.
U NATO neće 75 odsto građana Ratne rane kod većine još nisu zarasle Zoltan Dani je kao major Vojske Jugoslavije vodio jedinicu koja je 1999. srušila američki „nevidljivi“ bombarder F-117, kojim je pilotirao Dejl Zelko, kod sela Buđanovci. Za potrebe dokumentarnog filma „Drugi susret“, 2011. godine, pristali su da se ponovo sretnu, i postali su prijatelji. Ovo je pozitivan primer toga kako ratne rane zarastaju i grade se novi odnosi. Ipak, većina građana Srbije drugačije razmišlja. NATO je i danas međunarodna organizacija kojoj se najmanje veruje i 75 odsto građana čvrsto se protivi članstvu Srbije u Alijansi.
Narodna skupština Srbije je 2007. proglasila vojnu neutralnost države. On dodaje da treba uvek imati na umu da je NATO faktor s kojim je potrebna saradnja.
U tom kontekstu, Dačić ističe i da je jedan deo briselskog dogovora s Prištinom i EU vezan za NATO, a posredi su garancije da nikakve oružane snage Albanaca ne mogu da dođu na sever Kosova bez prethodne saglasnosti Kfora i lokalnih srpskih vlasti.
- Ovakav sporazum imaju i druge zemlje koje nisu u NATO. IPAP je 20. decembra usvojila Vlada Srbije, a 15. januara i Severnoatlantski savet, čime je procedura usvajanja okončana - kaže Dačić, i precizira da IPAP važi naredne dve godine.
IPAP se inače bavi reformama u svim sferama društva i njihovim usklađivanjem sa standardima EU, te je podeljen u poglavlja: politički i bezbednosni okvir, vojna pitanja, naučna saradnja, upravljanje krizama i sistem planiranja u vanrednim situacijama, kao i zaštita tajnih podataka.
Ruski interes u Srbiji
Centar u Nišu: Rusija želi da Srpsko-ruski humanitarni centar ima što jači status
Savezništvo: Moskva želi da Srbija bude njen saveznik na Balkanu, jer su ostali sa SAD
Ne u NATO: Vladimir Putin je zapretio da će Srbiju smatrati za neprijatelja ako uđe u Alijansu
Ministar Gašić ističe da ovakva saradnja sa NATO neće loše uticati na odnose s Rusijom. Čak, kako naglašava, Komisija Rusija-NATO koja uveliko postoji u rangu je sa IPAP.
Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije takođe kaže da je dokument u skladu s vojnom neutralnošću, a kao njegove najveće prednosti vidi nastavak reformi, poput demokratske kontrole sistema odbrane, kao i saradnju u vanrednim situacijama. IPAP ne podrazumeva učešće u NATO operacijama, ističe Milićeva.
Šta nam donosi akcioni plan sa NATO
Izvoz: Bolji standardi u proizvodnji oružja i time veće šanse za izvoz
Baza Jug: Otvaranje Regionalnog centra za obuku Vojske Srbijei za članice NATO
Misije: Povećano učešće u mirovnim operacijama EU i UN
Obrazovanje: Vojno obrazovanje u skladu sa principima NATO i „bolonje“
Podaci: Bilateralni sporazumi u regionu o zaštiti tajnih podataka
Pravosuđe: Obuka tužilaca i skraćenje trajanja sudskih postupaka