Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.
Nacistička kampanja protiv pušenja podrazumevala je zabranu pušenja u tramvajima, autobusima i vozovima, istovremeno promovišući zdrav život održavanjem predavanja za vojnike.
Adolf Hitler je u mladosti bio strastveni pušač - pušio je između 25 i 40 cigareta dnevno, ali je uspeo da se reši ove nezdrave navike, zaključivši da je u pitanju "bacanje novca." U nekim pismima, Hitler je opisao pušenje kao dekadentno i iskazao žaljenje što je toliko divnih ljudi izgubilo život zahvaljujući duvanu. Nije bio zadovoljan što su Eva Braun i Martin Borman bili pušači, a bio je i zabrinut za Hermana Geringa, koji je neprestano pušio na javnim mestima.
Hitler se često navodi kao prvi nacionalni vođa koji se zalagao protiv pušenja, međutim, Džejms VI je takođe imao antipušački stav, samo 330 godina pre Hitlera.
Hitler nije odobravao slobodno pravo vojnika da puše, a prijatelje je nagovarao da ostave cigarete, i one koji su u tome uspevali je negrađivao.
Ako ste se zapitali kako je pušenje povezano sa antisemitizmom i rasizmom, odgovor leži u nacističkoj ideologiji koja se zalagala za koncept higijene i čistoće tela. Logično je da je pušenje kao nezdrava navika, imala negativan odraz na takvu ideologiju. Takođe, nacističke vođe izjednačavale su pušače sa pripadnicima nižih rasa, a duvan su smatrali genetskim otrovom. Nije neobično da su nacisti krivili Jevreje za proizvodnju duvana i štetne posledice koji izaziva.
SA SAJTANATIONAL GEOGRAPHICPREPORUČUJEMO VAM JOŠ:
Ljudi u prošlosti nisu mogli da vide plavu boju?
Kako je sever završio na vrhu mape?
Šta zapravo znači doktorat?
JEZIVI, A NEŽNI: Brižne mame i tate u svetu životinja
Besmrtna prevara Hitlerovog fotografa