Legendarni muzičar i frontmen kultnog beogradskog sastava Idoli koji je harao jugoslovenskom muzičkom scenom osamdesetih godina prošlog veka, Vlada Divljan (57), preminuo je danas u Beču, gde je živeo poslednjih 15 godina.
Pre dve godine je u intervjuu za magazin Storyprisetio se svoje mladosti i nezaboravnih trenutaka sa Idolima, ali otkrio i zbog čega sebe nikada nije doživljavao preozbiljno i kako liberalno vaspitava svoje naslednike Stevana i Pavla, koje je dobio u braku sa suprugom Dinom .
Story: Da li posle toliko godina rada još osećate dečački zanos zbog bavljenja muzikom?
- Apsolutno. Ne bih ni radio da ga nema. Ovaj posao je specifičan, ako počnete da ga radite neiskreno, publika to vrlo brzo oseti i onda je više nema. Bavljenje muzikom nije tako romantična profesija kao što izgleda niti se mi muzičari samo zabavljamo i zarađujemo pare jer ima raznih momenata koje treba preživeti i opet zadržati u sebi želju da se time i dalje bavite.
Story: Navikne li se čovek vremenom na život čergara koji muzičari neminovno vode, ili se pak rodi kao takav?
- Dobro pitanje. (Smeh) Verovatno ima i jednog i drugog jer ja volim da putujem otkad znam za sebe. I danas mi kada sednem u neko prevozno sredstvo, najčešće u auto, zaigra srce dok izlazim iz grada, iako sam sada uglavnom u Beču gde je moja porodica situirana.
Story: Koliko vam je važan svaki nastup u gradu u kome ste rođeni?
- Uvek imam najveću tremu pred beogradski nastup. Ne samo zato što sam rođeni Beograđanin, već i zbog toga što je uvek važilo da, šta god radili, treba da se potvrdite u Beogradu. Inače, Idoli su prvi održali rok koncert u Bašti SKC-a i na neki način otvorili taj prostor. Radujem se novom susretu sa publikom.
Story: Kako sa ove distance gledate na vreme kada su Idoli zajedno sa još nekoliko grupa pokrenuli Novi talas u muzici? Jeste li nostalgični?
Story: Šta je najluđe čega se sećate iz tog perioda?
- Ako izbegnemo neke lascivne momente o kojima nije zgodno pričati pa ćemo ih ostaviti za neku biografiju, bilo je svakakvih trenutaka. Jedan običan momak odjednom se našao u nekom čudu i žiži javnosti, svi te nešto pitaju, hoće da te potapšu po ramenu i da se druže sa tobom, a mnogi iz nekih pogrešnih razloga, tako da treba sve to preživeti. Shvatiti da to što sviraš ne interesuje samo tebe nego i neku širu publiku je super, ali ne očekuješ da će telefon da ti zvoni 24 sata, naročito u mom slučaju, jer je bilo lako naći prezime u telefonskom imeniku, a moji roditelji su posebno propatili zbog toga pa su noću morali da ga isključuju. (Smeh)
Story: Kako vam je pošlo za rukom da sve ove godine izbegnete zamke koje nosi popularnost?
Story: Jeste li u potpunosti uspeli da ispunite svoj život u Beču gde boravite od 1999?
- Ja sam još 1991. otišao u Sidnej na mesec dana, a ostao sam šest godina, tako da sam navikao na putovanja i promenu sredine. Srećom, Beč je dovoljno blizu da mogu da zadržim redovni kontakt s Beogradom. Prijala mi je ta promena jer, kada čovek postane javna ličnost, to otvara razna vrata, ali takođe ljudi te stavljaju u određeni kalup i počneš da igraš prema tuđim pravilima. A to je početak kraja. Mislim da je velika zamka u koju mnogi upadnu to preozbiljno doživljavanje samog sebe.
Story: Vaši tekstovi veoma su romantični i zvuče vrlo istinito. Da li sebe doživljavate kao romantika?
- To je bolje pitati moju ženu, ali nisam siguran da bi odgovor bio pozitivan. (Smeh) Ne znam koja je definicija romantika, ali ako su to oni koji donose cveće i pale sveće, onda to nisam, ali ni ne pretvaram se u odnosima sa suprotnim polom. Možda je najveća romantika - ne glumiti. Svakako nisam mačo tip.
Story: Ipak, sigurno ste supruzi posvetili bar neku pesmu?
Story: Postoji li iz vašeg ugla gledano neki dobar recept za brak sa muzičarem?
- Kada ste mali, treba naizmenično da vas stavljaju u toplu i hladnu vodu da očeličite! (Smeh) Mora čovek da da sve od sebe, kao i u svakom drugom poslu. Važno je da budeš načisto sa sobom, da ne lažeš ni sebe ni druge jer su u laži kratke noge. Posvećenje je osnovno i ne treba biti malodušan, već se spremiti za razne situacije. Jer da je meni neko kada sam počeo da se bavim muzikom rekao da ću živeti u Australiji pa potom u Austriji, ne bih mu verovao. Zato treba voleti ljude i biti otvoren, ne praviti ono što nisi jer te pametni ljudi brzo provale, a za ove druge baš me briga.
Story: Da li je istina da ste kao dečak svoj talenat za rvanje i boks rado iskazivali na ulici?
- Daleko od toga da sam bio neki veliki frajer i fajter, ali pošto sam bio punačko dete, nisam smeo da dozvolim da me drugi začikavaju. (Smeh) S obzirom na to da sam veoma netalentovan za većinu sportova s loptom, boks i rvanje bili su jedine sportske discipline gde sam pokazivao neki talenat Ali u školskom dvorištu smo se više zafrkavali neko tukli. Posle osnovne škole, hvala Bogu, nisam se nikada tukao, ali sam nekoliko puta popio batine kada sam bio u situaciji da se bijem sa onima koji to stvarno znaju.
Story: Kako vi danas vaspitavate svoje sinove koji su u tinejdžerskom dobu?
Story: Nazirete li u nekome od njih muzički talenat?
- Obojica imaju sluha, s tim što je mlađi mnogo više zainteresovan za muziku, a stariji za sport. Pavle svira klavir i veoma dobro peva, ali je malo stao otkada je dobio Ipad. Skoro je našao ruske pesme, što je takođe jedna od mojih slabosti, i sa deset godina peva Kaćušu, a malo svira i gitaru. Podržaću ga ako bude hteo da se bavi muzikom, ali ga neću terati.
Story: Delujete kao neko ko ne može da bude strog tata. Da li je supruga Dina zadužena za autoritet?
- Jeste malo stroža od mene, a ja im dosta puštam dok ne pobesnim, pošto imam taj temperament Bika. Ni moj otac nije bio previše autoritativan, niti me je maltretirao u bilo kom pogledu i veoma sam mu zahvalan na tome. Ne volim da me zovu po imenu, tu sam tradicionalan, ali samo u tome... Imamo mnogo prijatelja različite seksualne orijentacije koji dolaze kod nas u kuću jer želimo da od dece napravimo otvorene i liberalne ljude, kakvi mislimo da smo mi sami.
Story: Kako oni gledaju na vašu karijeru i jesu li svesni da ovde imaju popularnog tatu?
- Malo me zafrkavaju, ali vidim kako im se smeši brk kada čuju moje pesme ili gledaju spotove. Drago mi je što nisu opterećeni nekom mojom veličinom i ne moraju previše da se bave time šta im je tata.