ZVUČI JEDNOSTAVNO: Priča čoveka koji je sam sebe poštom poslao u Australiju
Australijski atletičar Reg Spiers,sredinom 60-ih godina, našao se u Londonu bez novca da kupi avionsku kartu za povratak kući, očajan da se vrati na ćerkin rođendan, odlučio je da sam sebe pošalje poštom u drvenom sanduku
- Samo sam ušao u kutiju i otišao. Čega da se plašim? Ne plašim se mraka i samo sam sedeo tamo, počeo je priču Reg.
- Isti je osećaj kao kada putujete regularno preko okeana, imate svoje sedište, sedite u njemu i to je to.
Regova priča deluje vrlo jednostavno više od pola veka kasnije, ali ono što je uradio izazvalo je veliku medijsku oluju u Australiji. On objašnjava svoj stav na sledeći način:
- Smislio sam taj ludi plan da se vratim u Australiju u kutiji. Ko kaže da neće upaliti? Hajde da probamo!
Spiers je došao u Veliku Britaniju kako bi pokušao da se oporavi od povrede koja je prekinula njegovu karijeru u atletici. Obećavajući bacač koplja bio je na putu da se takmiči na Olimpijskim igrama u Tokiju 1964. godine. Kada je postalo sasvim jasno da neće moći da učestvuje, Spiers se koncentrisao na skupljanje novca kako bi se vratio kući, u Australiju. Zaposlio se na aerodromu kako bi zaradio novac.
Njegovi planovi se ubrzo menjaju kada mu je neko ukrao novčanik sa svom ušteđevinom. Kući su ga čekale supruga i ćerka , ali nije imao para. Rođendan njegove jedinice se približavao, a on je bio u žurbi.
- Radio sam izvoz u kargo odeljenju, tako da sam znao za gotovinske isporuke. Video sam kako životinje tako putuju stalno i pomislio sam, ako mogu one, mogu i ja.
On je znao koja je maksimalna veličina sanduka koja bi mogla da bude u teretnom delu aviona i dok je bio kod prijatelja Džona Meksorlija u Londonu, ubedio ga je da napravi kutiju u kojoj može da se vrati kući.
- Rekao mi je da kutija mora da bude 1.5m x 0.9m x 0.75m, priča Džon:- Znao sam kakav je Reg i znao sam da će on to uraditi u svakom slučaju, onda bolje da mu ja pomognem i napravim mu kutiju koja će ga stvarno dovesti do cilja.
Izrađen prema Regovim specifikacijama, sanduk mu je omogućio da sedi uspravnih nogu ili da leži sa savijenim kolenima.
Da bi izbegli svaku sumnju da je osoba bila iznutra, sanduk je obeležen kao da je pun boje i adresiran je na fiktivnu australijsku kompaniju cipela.
Troškovi slanja su bili veliki, tako da je sebe poslao kao paket koji se plaća pri isporuci, pa je brinuo o tome kako da plati takse kada stigne u Australiju.
Upakovan u kutiju sa nekim konzervama, bakljom, ćebetom, jastukom i sa dve plastične boce - jedna za vodu, jedna za urin, ubačen je u teretni deo aviona Er Indija. Izdržao je i odlaganje leta od 24 sata zbog magle i oslobodio se iz kutije kada je avion poleteo.
- Izašao sam iz kutije negde između Londona i Pariza, jer mi se jako išlo u wc. Urinirao sam u limenci koju sam stavio na vrh kutije. Istegao sam noge i odjednom avion je počeo da se spušta. Panično sam se vratio u kutiju, a limenka sa urinom je i dalje bila na kutiji. Francuski momci koji su radili na prtljagu mislili su kako je sadržaj limenke zapravo neslana šala kolega iz Londona. Rekli su neke grozne stvari o Englezima, ali nisu obraćali pažnju na kutiju i tako sam nastavio dalje.
Sledeća stanica ka Australiji bila je Bombaj gde su ga spakovali naopačke na suncu skoro 4 sata.
Kada je avion konačno sleteo u Australiju u Pertu, prostor za prtljag je otvoren, a momci sa aerodroma su psovali zbog veličine i težine kutije. Odmah je znao da je najzad kod kuće. Spiers je preživeo 3 dana putovanja u drvenoj kutiji, ali i dalje je suočen sa izazovom izlaska sa aerodroma. Srećom, njegova sreća ga nije napustila.
Znao je da će kutiju, odnosno njega, staviti u dskladište sa ostalim stvarima, čim je ostavljen izašao je napolje.- Bilo je nekih alata i uspeo sam da napravim rupu u zidu i da izađem napolje. Nije bilo bezbedno, uzeo sam odelo iz torbe skočio kroz rupu i izašao na ulicu i stopirao prevoz do grada. Prosto.
Da se vratimo u Britaniju na čas, njegov prijatelj Džon koji je napravio sanduk, bio je očajnički zabrinut za svog prijatelja. Spiers je pronašao prevoz do svoje porodice, ali je zaboravio da jevi prijetelju da je sve u redu.
U nastojanju da sazna šta se desilo, Džon je upozorio medije i Spiers je brzo postao senzacija u svojoj zemlji. Na kraju, avionska kompanija ga nije terala da plati takse za prevoz, ali Spiers priznaje da je zapanjen medijskim izveštavanjen njegove avanture.
- Nikada nisam video ništa slično tome. Moja majka je bila prestravljena kada je cela ulica bila zatrpana novinarima i to je trajalo nedeljama. Bilo je prilično divlje.
Šta se desilo kasnije?
- Reg je nestao iz gradića 1981. godine nakon što je bio optužen za zaveru za uvoz kokaina.
- Uhapšen je u Šri Lanki 1984. godine i osuđen je na smrt zbog droge.
- Uspešno je uložio žalbu na kaznu i proveo pet godina u zatvoru u Australiji.