BEOGRAD - Gost 43. Festa je istaknuti reditelj iz Irana Mohsen Mahmalbaf, koji već desetak godina živi i radi u emigraciji, a beogradsku publiku oduševio je najnovijim filmom "Predsednik", prikazanim u glavnom takmičarskom programu.
"Predsednik" prati fiktivnog svrgnutog diktatora koji je, zajedno sa malim unukom, prinuđen da beži, prerušen i da neposredno upoznaje narod koji je tlačio, ali i koji mu je, pre revolucije, klicao.
Ovaj interesantan i značajan film snimljen je u Gruziji, u koprodukciji te zemlje, Francuske, Velike Britanije i Nemačke, a do sada je osvojio nagrade na festivalima u Čikagu i Bejrutu.
Mahmalbaf je danas na konferenciji za novinare u Sava centru izjavio da je na konkretnom scenariju radio osam godina, sa suprugom Marzije Meškini, ali da je o njegovoj temi razmišljao celog života.
"Od rane mladosti sam bio opozicionar, uhapšen sam i pet godina robijao kao politički zatvorenik. Diktatura i demokratija, revolucija, sloboda, pravda - to su moje stalne teme", rekao je on.
Na pitanje ko mu je bio inspiracija za glavni lik, pomenuo je Iran, Irak, Libiju, Gruzju, Uzbekistan..., dodajući da lik u filmu reflektuje pojedine detalje iz mnogih režima.
Međutim, kako je naglasio, za scenario su ga inspirisale i mnoge revolucije i ponašanje takozvanih običnih građana.
"Ovo nije samo priča o diktatoru već i o sistemu nasilja i nenasilja, o narodu i različitim ponašanjima kako u diktatorskom režimu, tako i tokom revolucije", rekao je on.
Kako je napomenuo, bilo je mnogo revolucija, a posle njih su se opet uzdizali novi diktatori.
"To znači da nismo dovoljno naučili iz tih društvenih eksperimenata. Imamo različite pokrete za promenu, a kada pobede dolazi do istih, pa i gorih problema. U Iranu posle revolucije nismo dobili demokraiju, a izgubili smo sekularizam i liberalizam", ukazao je Mahmalbaf.
Prema njegovim rečica, "uvek kada imate diktaturu to nije samo problem diktatora, već mnogih ljudi koji doprinose takvom režimu, kao i onih koji ga ćutke prihvataju".
"Ljudi uglavnom podržavaju režim, dok se ne nakupe ljutnja i bes, onda ga svrgnu, ali ne znaju tačno šta žele pa ubrzo traže novu osobu koju će da idealizuju. Zato moj film ima ulogu da pozove publiku na razmišljanje, izjavio je reditelj. On je primetio da diktatori ne vole umetnike iz ljubomore i iz straha, jer umetnost baca pravo svetlo i razotkriva tamne strane. Lideri žele da ih umetnici prikažu kao dobre, a umetnici znaju dosta o društvu i nude sliku kao u ogledalu, govore istinu, pozivaju ljude da se promene, što moćnicima ne odgovara, dodao je Mahmalbaf.
Neumorni autor i veliki borac za ljudska prava, koji je objavio 27 knjiga i snimio 20 igranih filmova i četiri dokumentarca, zahvalio je na pozivu na Fest.
"Rečeno mi je da vaš sjajni festival ima publiku od 100.000 ljudi, što je za grad veličine Beograda izuzetna poseta. Iznenađen sam i mislim da je to divno, to znači da je film ovde živ i da se voli", izjavio je on.