BEOGRAD - Kako ste vi? Radno? Radite i subotom i nedeljom? To je pohvalno. Znate, ja svaki dan radim od šest ujutru do osam uveče. Moja žena i ja ništa drugo i ne znamo. Znamo samo da radimo - ovako je biznismen Bogoljub Karić počeo ekskluzivni intervju za Kurir iz Moskve, gde živi, praktično u izgnanstvu, poslednjih deset godina.
Da li posle deset godina planirate da se vratite u Srbiju? I da li postavljate uslove za povratak?
- Nema nikakvih uslova. Svaki dan slušam da vlast poziva investitore iz celog sveta. To ne radi samo Srbija, već i Obama, Putin i Kina, i oni se raduju svakom investitoru koji može i hoće da ulaže. Hoću da se zna, ja sam Srbin, srpskog roda. Hoću, bre, samo da radim.
Da li vi hoćete da uložite novac u Srbiju?
- S velikim zadovoljstvom bi došao i uložio novac iako je, kao što znate, Karićima u Srbiji sve oduzeto. Spremamo se da u pravimo fabriku za proizvodnju stanova, tako da je naš plan da pokrenemo građevinarstvo u Srbiji. Znate kako?
Kako?
- Pa naša porodica i kompanija taj posao znaju da rade. Upravo smo u tom građevinarstvu napravili, kako da kažem, ako ćete već da merim, više nego pet „Mobtela“. Naša kompanija gradi milione kvadratnih metara u svetu. Mi smo među deset najboljih kompanija u Evropi. Sasvim je logično da bi prvo voleo da radim u Srbiji. I moj cilj je da od Beograda do svakog grada u Srbiji i regionu imamo gradilište i krenemo da gradimo najmanje 300.000 kvadrata.
To što pričate lepo zvuči, ali da li očekujete da će Vlada, a naročito pravosudni organi koji vas terete imati razumevanja zbog postupka koji se vodi protiv vas?
- Da vam kažem iskreno, ne očekujem nikakvo suđenje. Deset godina traje moj slučaj. Osnovao sam mobilnu kompaniju pre 21 godinu, 1994. godine u aprilu. Država je, izvinjavam se, ne država nego centri moći tada su oteli i prodali moju kompaniju za milijardu i osamsto pedeset jedan milion dolara. Taj novac je dobila Srbija. A istraga se vodi protiv mene, da sam ja falsifikovao račune. Pa to je smešno.
Dobro, a kako će to izgledati kada se budete vratili u Srbiju? Hoćete li se baviti biznisom ili će vas uhapsiti?
- Očekujem da će država i pravosudni organi konačno obustaviti postupak protiv mene i celog menadžmenta koji je učestvovao u izgradnji tehnologije 21. veka. Mnogi zaboravljaju da je ta napredna oprema uvezena u vreme kad je Srbija, odnosno Jugoslavija, bila hermetički zatvorena zbog sankcija. Pronašli su nas u Moskvi i mi smo te 1992. godine, zahvaljući tadašnjoj ruskoj vladi i podršci, uspeli da uprkos sankcijama uvezemo robu i obezbedimo prvu mobilnu telefoniju. Kompanija nam je posle oduzeta.
Vi sada hoćete nama da ispričate svoju priču. To je ipak prošlost i ono što je manje-više poznato. Šta je sa sadašnjošću i budućnošću?
- Kad je pokret snaga Srbije 2004. godine dobio 37 procenata na rejtingu, Bogoljub Karić i njegova porodica počeli su da smetaju tadašnjoj vlasti. To je, draga moja, jedina istina, hteo neko to da prizna ili ne. Ali neću da spominjete te ljude i imena.
Zašto nećete da pominjete njihova imena a toliko ste kivni na njih?
- Ma, bre, nemam nameru da pominjem nikoga. Taman posla. To Bogoljub ne radi.
Ni Mlađana Dinkića?
- Ja sam previše iskusan da bih ikoga pominjao. Razumete. A i život me je mnogo naučio. Ne bi da ponovo napravim grešku, a svi oni neka žive sto godina.
Da li biste se ponovo bavili politikom kada biste se vratili u Srbiju?
- Da vam kažem ja nešto...
Kažite, očigledno je da ste se poželeli da pričate za srpske medije.
- Jesam, ali hoću da svi znaju šta smo cela moja porodica i ja uradili.Hoću da svi u mojoj zemlji v ide stotinu kranova kako se okreću.
Okreću se u Moskvi, a ne u Srbiji?
- Pa to je i cilj. Hoću da pokažem da tamo gde nema krana nema ni privrede. Građevinarstvo pokreće celokupnu industriju neke zemlje.
Hajde sada konkretno. Koliko je Bogoljub Karić spreman da uloži u Srbiju.
- Spreman sam da uložim onoliko koliko treba.
A koliko je to? Milijardu evra, dve... Koliko?
- Koliko god treba. Mi možemo. Neću pominjati sumu, to bi bilo neozbiljno.
Znači da osim što ste biznismen hoćete narodu Srbije da dokažete da ste patriota.
- Slušajte, pa ja sam van zemlje zato što i jesam patriota. Nisam prihvatio da budem u klubu tih ljudi po cenu da mi sve otmu. Nije to važno, to je sada istorija.
A šta je po vama sada važno?
- Sada je važno da mi svi stanemo u red kao vojnici. Svi biznismeni iz dijaspore koji postoje, a ima nas na hiljade, da dođemo da pomognemo Srbiji. To je i biznis, ali bogami i ljubav prema zemlji.
Kad možemo da vas očekujemo?
- Ja to ne mogu da vam kažem, to je sve u rukama pravosudnog sistema. To ide svojim tokom.Rekao sam vam svoje iskreno očekivanje ko čovek. Neka pravda pobedi i da se postupci obustave.
Vi očigledno pripremate teren i javno mnjenje za dolazak. Jesam li u pravu?
- Ne. Slušajte, neću se ja definitivno vratiti u zemlju zato što imam poslove i u drugim delovima sveta. Rukovodim sa ukupno 30.000 ljudi. Ali mogu da pomognem i da to što radim u drugim zemljama radim i u Srbiji. Prepoznali su nas u Kuvajtu i Kataru...
Bas se hvalite svojim postignućima?
- Imam čim da se hvalim.
Da se vratimo na vaš povratak u Srbiju. A šta ako vas ipak uhapse na aerodromu?
- Molim vas. Nisam bio deset godina van zemlje da bi me sada neko hapsio na aerodromu. A i zašto da me hapse? Zato što je država od mene profitirala dve milijarde evra? Pa da je deset takvih kao ja, to je 20 milijardi. Da imamo deset takvih kompanija koje su takav zločin u Srbiji napravile kao što sam ja, Srbija bi imala 20 milijardi.
Iskreno
DA SAM POLITIČAR, OSTAO BIH U ZEMLJI
Vaš sunovrat u Srbiji krenuo je jer ste počeli da se bavite politikom. Da li se kajete zbog tog poteza?
- Ne kajem se. Evo i zašto - dobili smo svoj posao. Politika je drugo nešto. Politika je za političare, a biznis je za biznismene.
Dobro, a šta je Bogoljub Karić?
- Više političar nije, to je sigurno. Bogoljub Karić je biznismen. Da sam ja, draga moja, političar, ostao bih u zemlji. Ne bi me optuživali.
Šeta se po Kosovu
BIO SAM VIŠE PUTA U PEĆI
U medijima se pričalo da ste nekoliko puta odlazili na Kosovo, tačnije u Peć, vaš rodni grad.
- Jeste tačno. I ne krijem. Idem gde god treba. U Iraku gradim, i ne vidim razlog zašto ne bih gradio u Srbiji.