Dragi proglasio kraj krize u EU

Izgleda da Mario Dragi zna da odabere pravi trenutak. Samo šest nedelja nakon što je progurao program kvantitativnog popuštanja (QE), uprkos snažnom protivljenju Nemačke, predsednik Evropske centralne banke (ECB) sada je izjavio da je došao kraj krizi u evrozoni.

Dragijeva poruka bila je jasna: privreda evrozone je pomoću programa kvantitativnog popuštanja prebrodila krizu i sada je na putu značajnog oporavka.

Finansijska kriza i kriza javnog duga učinile su privredu ovog bloka slabijom nego što je bila pre sloma američke investicione banke Liman braders (Lehman Brothers) pre gotovo sedam godina.

Uprkos geopolitičkim rizicima koji dolaze iz Grčke i sa istočnih granica EU, ekonomisti ECB sada veruju da evrozona može ostaviti iza sebe godine privredne stagnacije. U četvrtak je centralna banka obznanila projekcije rasta od 1,5 odsto za ovu godinu, 1,9 odsto za 2016. i 2,1 odsto za 2017. godinu. Ovo je mnogo bolje nego što je očekivala pre samo tri meseca.

ECB tek treba da počne sa kupovinom državnih obveznica ove nedelje. Ali čak je i najava programa bila dovoljna da prouzrokuje naglo poboljšanje finansijske klime. „Uslovi zaduživanja za firme i domaćinstva znatno su se poboljšali“, izjavio je Dragi na konferenciji za štampu u Nikoziji, glavnom gradu Kipra, gde je održan sastanak Upravnog saveta.

„Dragi se busao kao nikada do sada“, primetio je Mark Ostvald (Marc Ostwald) iz brokerske firme „Ej-Di-Em investor servisiz internešenel“ (ADM Investor Services International). „Hvalio se uspehom ECB u snižavanju dugoročnih kamatnih stopa i aktivnih kamatnih stopa za kompanije pre nego što je program QE uopšte i počeo.“

Karsten Brzeski (Carsten Brzeski), ekonomista u banci ING-DiBa, rekao je: „Bila je to najpozitivnija i najoptimističnija procena posle dugo vremena. Reči kao što su širenje i jačanje nisu korišćene u kontekstu oporavka evrozone prilično dugo.“

Niske cene nafte takođe će doprineti rastu potrošnje, dok je QE otklonio pretnju da će pad cena sirove nafte biti okidač za začarani krug deflatorne spirale niskih nadnica i manju dostupnost kredita.

Dok je ECB snizio svoju prognozu inflacije za 2015. na nulu, njegove projekcije pokazuju da je inflacija na putu da dosegne cilj od ispod, ali blizu dva odsto, koji je centralna banka planirala da ostvari do 2017. Ukupna inflacija u evrozoni sada pada prvi put u poslednjih pet godina, dok je glavna mera cenovnih pritisaka, koja ne uzima u obzir cene nafte i hrane, na istorijskom minimumu od 0,6 odsto. Dragi je rekao da će snažniji oporavak takođe imati za rezultat rast bazne inflacije.

Međutim, nisu se svi na toj konferenciji za štampu složili sa optimističnom prognozom ekonomskih izgleda koju je dao ECB. Grčki novinari uputili su Dragiju nekoliko ljutitih opaski, rekavši da ECB ne čini dovoljno da pomogne njihovoj zemlji, koja je, uprkos boljim izgledima u evrozoni u celini, verovatno ponovo zapala u recesiju u prvom kvartalu 2015.

Dragi se usprotivio njihovim tvrdnjama, rekavši da ECB čini mnogo da pomogne državi članici najteže pogođenoj krizom u evrozoni i napravio presedan time što je otkrio da je Upravni savet povećao kreditnu liniju namenjenu grčkim bankama, poznatiju kao program hitne pomoći za likvidnost (ELA), za 500 milijardi evra.

Kristala Georgađi (Chrystalla Georghadji), guvernerka centralne banke Kipra, koji je takođe u programu pomoći, rekla je da će ono što je ostalo od striktne kontrole kapitala, uvedene u martu 2013. nakon što je velikim deponentima nametnut drakonski porez, biti ukinuto do kraja ovog kvartala.

Claire Jones - Nikozija