BEOGRAD - Ušla sam u onu ledenu salu u kojoj je ležao Zoran. Njegova lepa glava... Oči zatvorene... Lep, a dole... Grudi se raspukle... Srce mu je bilo prosuto na sve strane. Stajala sam pored njega, grlila ga, kukala. Ponovo su pokušali da mi daju nešto za smirenje.
Tog 12. marta 2003, kad je Zoran Đinđić ubijen, Mila je, kako kaže, bila u opštini, plaćala račune. Vest o ubistvu sina čula je od suseda iz Prokuplja.
- Odmah sam pozvala momke iz Zoranovog obezbeđenja i odjurila u Urgentni. Dvorište je bilo prepuno policajaca. Sad mu ne trebate, ponavljala sam u sebi, kad je trebalo da ga čuvate, nije vas bilo. Ušla sam. Doktor je odmah rekao sestri da mi da tabletu za smirenje. Odbila sam - kaže Đinđićeva majka, a svoju odluku da ne uzme tablete objašnjava time da nije htela da dozvoli da joj umanje bol.
- Neka boli! Pobogu, ubili su mi sina - kazala je.
Sina je, kao i drugi, više puta upozoravala na opasnost, ali on, kaže, kao da je nije čuo.
- Odavno su već bili odlučili da ga ubiju. Taj naš prosti, bedni svet koji ne voli pametne, one koji su iznad... Ogovarali su ga, izmišljali o njemu svašta. Vojislav Koštunica je u tome debelo učestvovao. On i njegovi Zoranu nikad nisu oprostili što je Miloševića poslao u Hag.
U novom broju newsweek pročitajte:
- Supruga Svetozara Marovića, bivšeg predsednika SCG, Đorđina Marović sakrila 3,8 miliona dolara u banci HSBC
- Ljiljana Pekić o braku s Borislavom Pekićem - zašto je „Zlatno runo“ prekucavao sedam puta i zašto se radovao kad je na izborima izgubio od Šešelja