BEČ - Izložba "Burni odnosi - austrijsko-srpski odnosi između 1836. i 1914.", koja je najpre prikazana u Beogradu, otvorena je sinoć u Beču.
Ovu izložbu su posetioci u Beogradu mogli da pogledaju tokom septembra prošle godine u Konaku kneginje Ljubice, kada je zabeleženo veoma veliko interesovanje publike.
U Palati "Porčija" ambasador Srbije u Austriji Pero Janković i šef sektora za kulturu Ministarstva spoljnih poslova Austrije Volfgang Valdner otvorili su izložbu uz prisustvo austrijskih poslanika, predstavnika diplomatskog kora, društvenog i kulturnog života Austrije, kao i srpske dijaspore.
Oni su, u svom obraćanju, ukazali na duge istorijske veze dve zemlje, a Valdner je istakao da je pouka koje su obe države pouvukle iz stravičnih događaja Prvog svetskog rata, put u EU.
Valdner je naglasio da je Austrija već članica najvećeg evropskog mirovnog projekta, a da je Srbija na odličnom putu da postane članica.
"Balkan počinje već na Renvegu", kazao je nekada knez Klemens fon Meternih, koji je imao vilu u tom južnom predgrađu Beča.
Te reči, kako su istakli prilikom otvaranja, pokazale su se istinitim, jer su se sva dešavanja na Balkanu odražavala i na Austriju, i obratno.
U kolektivnom sećanju odnosi dve zemlje se ograničavaju na atentat na prestolonaslednika i Prvi svetski rat, međutim izložba prikazuje širi kontekst dugih istorijskih odnosa.
Izloženi eksponati svedoče o složenim odnosima Srbije i Austrije, dva naroda koji su, osim političkog konteksta, imali i mnogo dublju kulturnu i ličnu isprepletanost.
Izložba pokazuje da je Srbija početkom 19. veka imala tesne kulturne, društvene, ekonomske i političke veze sa Bečom i da je Austrija aktivno podržavala Beograd.
Austrija je bila prva velika sila koja je u Kneževinu Srbiju uputila svog zvaničnog diplomatskog predstavnika (1836), a u to vreme će i znatan broj učenih Srba iz Austrije preći u službu kneževine.
Srbi iz Austrije, su u prvoj polovini 19. veka bili stubovi modernizacije srpske države i društva.
Prva srpska knjiga štampana u Beču bila je "Stematografija" Hristifora Žefarovića iz 1741. godine, Vukov "Srpski rječnik" štampan je 1818, a do 1900. godine u Beču je štampano 1.150 srpskih knjiga.
Izložba, koja će biti otvorena do 27. marta, prikazuje zanimljive podatke kao što je činjenica da je Vuk Karadžić, reformator srpskog jezika, veći deo svog života proveo u Beču, a da je Johan Štraus mlađi komponovao "Srpski kvadril" za Miloša Obrenovića.
"Izložba prikazuje široku osnovu na kojoj počivaju odnosi Austrije i Srbije, ali je ujedno i pouka u vezi stravičnih posledica jednog političkog razmišljanja u kojem je rat bio nastavak politike drugim sredstvima", poručio je ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc (Sebastian Kurz) u saopštenju.
Ovaj projekat, nastao u okviru "Godine kulture 2015. Austrija-Srbija", radili su Kulturni forum Austrije u Beogradu i Institut za savremenu istoriju Srbije, kao i gradski muzeji Beograda, a o sadržaju su odlučivali istoričari Hanes Lajdinger i Danilo Šarenac.
Godina kulture 2015, posvećena odnosima dve zemlje ima za cilj da, u vezi aktuelnog tesnog partnerstva i prijateljstva Austrije i Srbije, prikaže austrijsku kulturu u Srbiji i srpsku u Austriji.
Sredinom februara u Beču održana je premijera filma "Branio sam mladu Bosnu", a 7. marta je u pozorištu "Drahengase" predstavljen i beogradski autor Zlatko Paković.
U Srbiji će u aprilu Kulturni centar održati "Austrijsku filmsku sezonu", kao i izložbu "Prisustvo prostora" (Presence of Spaces), i u maju u gradskom muzeju Beograd biće prikaza izložba Andreasa Fogarasija iz Austrije i Saše Tkačenka iz Srbije.
Austrija je ove godine ujedno zemlja gost "Duge noći muzeja" u Srbiji.