Ovo bi pomoglo mnogima, a najviše ljudima koji imaju psihičke poremećaje jer se stalno vraćaju na neka traumatična iskustva koja su doživeli
Veštačko ubacivanje sećanja i iskustava u ljudski mozak često se sreće u filmovima naučne fantastike. Ali po prvi put na svetu, nekoliko miševa dobilo je svoja prva lažna sećanja! Poenta ovog istraživanja je da se ova tehnologija razvije do stadijuma kada će ljudima moći da se ugrađuju lažna sećanja, uspomene i iskustva.
Ovo bi pomoglo mnogima, a najviše ljudima koji imaju psihičke poremećaje jer se stalno vraćaju na neka traumatična iskustva koja su doživeli. Mozak ljudi i životinja najčešće "premotava" aktivnosti proteklog dana u trenutku kada zaspi. U tom trenutku, mozak utvrđuje sve nove stvari koje je naučio u toku tog dana.
Ovo bi pomoglo mnogima, a najviše ljudima koji imaju psihičke poremećaje jer se stalno vraćaju na neka traumatična iskustva koja su doživeli. Mozak ljudi i životinja najčešće "premotava" aktivnosti proteklog dana u trenutku kada zaspi. U tom trenutku, mozak utvrđuje sve nove stvari koje je naučio u toku tog dana.
Stučnjaci su zaključili da kada se ovaj proces prekine kod glodara, tako i gube pamćenje o nečemu što su naučili. Svi glodari kojima je prekinut ovaj deo sna, nisu mogli da se sete područja koji su istraživali dan pre toga.
Francuski naučnici su koristili "proces ponavljanja" kod miševa da bi im stvorili nova sećanja. Tim istraživača je uspeo da pronađe grupu neurona koji se aktiviraju u trenutku kada mozak razmišlja o određenom mestu, što dozvoljava mozgu da formira internu mapu.
Francuski naučnici su koristili "proces ponavljanja" kod miševa da bi im stvorili nova sećanja. Tim istraživača je uspeo da pronađe grupu neurona koji se aktiviraju u trenutku kada mozak razmišlja o određenom mestu, što dozvoljava mozgu da formira internu mapu.
Thinkstock
Dok su miševi spavali, stručnjaci su pratili moždanu aktivnost, a kada se "oglasio" marker za neurone koji definišu lokaciju, oni su im elektrodama davali stimulans zadovoljstva. Kako se mozak osetio nagrađenim u tom trenutku, pri buđenju, miševi su istog trenutka kretali ka mestu koje su prethodno istražili, zato što im je to davalo zadovoljavajuć osećaj koji su im ugradili stručnjaci.
Iako je ovo prvi put da se u mozak nekog bića ubacuje svesna memorija, eksperti su već uspeli da ugrade podsvesna podsećanja u mozgove ljudi. Dok su spavali, pušači koji su pristali na eksperiment, uz pomoć stručnjaka dobili su ugrađenu memoriju koja je dovela do toga da ih cigarete uvek podsećaju na miris pokvarenih jaja.
Iako je ovo prvi put da se u mozak nekog bića ubacuje svesna memorija, eksperti su već uspeli da ugrade podsvesna podsećanja u mozgove ljudi. Dok su spavali, pušači koji su pristali na eksperiment, uz pomoć stručnjaka dobili su ugrađenu memoriju koja je dovela do toga da ih cigarete uvek podsećaju na miris pokvarenih jaja.
Profimedija
Stručnjaci misle da nije bilo podsvesnog učenja kod miševa dok su spavali, oni bi istraživali mesto potpuno neodređeno i nezainteresovano, a ne ovako hitro i ciljano kao što je bilo nakon što su im dali lažni signal zadovoljstva. Po mišljenju ovog tima, za nekoliko godina biće moguće da se u mozak ugrade različita sećanja kao što su na primer veštine, ali najviše teže ka tome da mogu da pomognu ljudima sa traumatičnim iskustvima.
Oni veruju da je moguće povezati pozitivne misli sa negativnim sećanjima koje bi pomogle ljudima da nemaju noćne more. "Ako imate mogućnost da tačno pronađete gde se u mozgu stalno vraća neko sećanje vezano za traumatično iskustvo, takođe možete da napravite i pozitivnu asocijaciju!", izjavili su.