BEČ - Posle pet decenija od kada su u Austriju počeli da stižu prvi radnici iz Turske i tadašnje Jugoslavije "na privremeni rad" u Austriju, Grad Beč i njegov Istorijski muzej odlučili su da sačine muzejsku zbirku od sakupljenih stvari povezanih sa gastarbajterima u Austriji.
Zbirku Istorijskog muzeja grada Beča, sačinjavaće tako i predmeti koji će oslikavati život prve generacije gastarbajtera. U ovom projektu, koji se zove "Sakupljena imigracija" (Migration sammeln) čija će prva faza, trajati do kraja leta 2016., istaknutu ulogu ima Ljubomir Bratić, filozof i publicista iz Beča.
On se već godinama bori za emancipaciju imigranata i jedan je od osnivača radne grupe "Arhiv imigracije". Bratić je ukazao da Austrija još uvek ne bavi sistematski proučavanjem i dokumentovanjem doseljeništva, da su mnogi dokumenti uništeni, razbacani po raznim arhivima i drugim institucijama i da to mora da se promeni.
U ovom projektu koji vodi Vida Bakondi (Vida Bakondy), Bratić je koncentrisan na sakupljanje stvari povezanih sa životom gastarbajtera prve generacije iz nekadašnje SFR Jugoslavije.
Na današnjem predstavljanju projekta u Muzeju Beča, Bratić je pokazao jednu nekada standardnu audio-kasetu, veličine kutije cigareta, kakve su danas nestale sa tržišta. Na kutiji ove kasete je znak nekadašnje Beogradske banke, jedne od najvećih u Jugoslaviji. Sa natpisa na samoj kaseti vidi se da je reč o pesmama "narodne muzike«, koje izvode Nada Topčagić.zanimljivo je da je na kaseti osim muzike i oglas Beogradske banke kojim se pozivaju gastarbajteri "koji žele da kupe stan u Jugoslaviji, otvore malo preduzeće ili kupe jugoslovenske proizvode i pritom trebaju kredit", da se jave predstavništvima Beogradske banke. Ovio je samo jedan od mnogobrojnih zanimljivih eksponata projekta, koji inače finansira grad Beč.
„Istorija Beča, kao i svakog velikog grada, utemeljena je na imigraciji. Ona je deo naše prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i vreme je da se adekvatno obradi“, rekla je Sandra Frauenberger (SPÖ), bečka pokrajinska ministarka za intergraciju.
„ Muzej Beča bavi se I kolekcijama predmete i običnih ljudi i onih delova stanovništva koji dosad nisu bili adekvatno zastupljeni“ rekao je direktor Muzeja Beča, Volfgang Kos (Wolfgang Kos).
Senol Akilič (Senol Akkilic), sin turskog gastarbajtera, sada poslanik Zelenih u skupštini grada/pokrajine Beča i partijski portparol za integraciju, podseća da je istorijat Beča poslednjih decenija zajednički istorijat domaćeg i doseljenog stanovništva, te da to mora da se dokumentuje i arhivira.
„Ovo je kamen-međaš u politici grada, stvaranje kolektivne kulture sećanja i jačanje osećaja pripadnosti Beču kod svih stanovnika“, kaže Akilič.