SVETSKI DAN BUBREGA: U Srbiji svaki 10. ima problema s bubrezima

Kurir Arhiva
Procenjuje se da bubrežnu insuficijenciju ima jedan od pet muškaraca i jedna od četiri žene starosne između 65. i 74. godine

BEOGRAD - Svetski dan bubrega biće obeležen danas, a ovogodišnjim sloganom "Zdravi bubrezi - zdravlje za sve" ističe se činjenica da pružanje zdravstvenih usluga u cilju zaštite i unapređenja zdravlja bubrega mora biti dostupno svima.

U proseku svaka deseta osoba ima neki stepen hronične bubrežne insuficijencije. Ova bolest se može razviti u bilo kom uzrastu, ali je rizik veći u starijoj dobi.

Procenjuje se da ovu bolest ima jedan od pet muškaraca i jedna od četiri žene starosne dobi od 65 do 74 godine, kao i polovina populacije od 75 ili više godina, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Bez obzira na godine starosti, jednostavne preventivne mere mogu da uspore napredovanje bolesti bubrega, spreče komplikacije i poboljšaju kvalitet života.

Pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.

Prema dostupnim podacima iz 2013. godine, u našoj zemlji, svom izabranom lekaru u domu zdravlja zbog oboljenja bubrega obratilo se 67.570 osoba, bolnički se lečilo njih 18.402, a nažalost 3.415 osoba je umrlo te godine.

U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije sprovodi se dijaliza ili se transplantira bubreg.

U Srbiji je u 2013. godini na hroničnom programu lečenja postupcima dijalize bilo 4.914 osoba, a urađeno je 226 transplantacija bubrega.Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje, koje zbog značajnih troškova lečenja, kao i lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih, predstavlja značajan javnozdravstveni problem.

Skoro trećina bolnički lečenih osoba boluje od hronične bolesti bubrega, koja je uzrok čak 84 odsto smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.

Najčešće grupe u povećanom riziku su bolesnici sa povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom, osobe koje imaju prekomernu telesnu masu, malokrvni ili starije osobe, kao i one sa pozitivnom porodičnom anamnezom o bolestima bubrega.

Porast broja bolesnika sa hroničnom bolešću bubrega, njen asimptomatski tok i kasno otkrivanje, kao i visok rizik od kardiovaskularnih bolesti i smrtnog ishoda, usmerili su pažnju stručne javnosti ka prevenciji i ranom otkrivanju ovih bolesti, kao i pokretanju javnozdravstvenih kampanja kojima je cilj da informišu stanovništvo o važnosti pravovremenog odlaska lekaru.

Svetski dan bubrega obeležava se od 2006. godine, širom sveta, drugog četvrtka u mesecu martu.