RASPETLJAVANJE GRANIČNOG ČVORA: Hrvati traže 10.000 hektara Srbije oko Dunava

BEOGRAD - Srbija i Hrvatska ponovo bi mogle da se nađu pred sudijama Međunarodnog suda pravde u Hagu, ali ovoga puta zbog – međe na Dunavu!

Kako je nagovestila hrvatska šefica diplomatije Vesna Pusić, Zagreb će tražiti da se spor oko granica, koji traje već 13 godina, reši međunarodnom arbitražom, jer „ne treba više imati iluzija da je moguće postići dogovor“.

Međutim, da bi ovo pitanje „presekao“ Hag, zahtev treba da upute obe strane, a u srpskom državnom vrhu, kako saznajemo, još nije razmatrana ovakva mogućnost za raspetljavanje graničnog čvora sa Hrvatskom.

Razgraničenje sa susedom bila jedna od tema susreta u Zagrebu šefova diplomatija dveju zemalja Ivice Dačića i Vesne Pusić:

„Razmatraćemo ne samo granice, već i sva druga otvorena pitanja. Mi smo opredeljeni za gajenje dobrosusedskih odnosa i rešavanje svih nerešenih tema, i takvu dobru volju očekujemo i od komšija“, rekao je Dačić pred odlazak u Zagreb.

Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi objašnjava da bi dve države granice mogle da mere kod dva međunarodna suda koja su nadležna za ovakva pitanja, i to oba u Hagu: Međunarodni sud pravde i Stalni arbitražni sud.

„Očigledno je da će se teško doći do dogovora direktnim pregovorima dveju strana, jer je mnogo spornih tačaka. Ukoliko bi se za ovo sporno pitanje potražila međunarodna arbitraža, obe zemlje morale bi da poštuju donetu odluku. Ali, pitanje granica ne može pred sudovima da pokrene samo jedna strana, već obe moraju da se slože oko međunarodne arbitraže“, kaže Varadi.

On procenjuje da bi takav spor trajao oko dve-tri godine i da bi bio okončan pre nego što Srbija završi pregovore o članstvu sa EU, čime bi se izbeglo eventualno stavljanje veta Hrvatske na naš „evropski put“.

Inače, Srbija i Hrvatska su osnovale međudržavnu komisiju za iscrtavanje linije, koja uprkos višegodišnjim naporima, do danas nije dala gotovo nikakve rezultate. Radila je sa prekidima, a od 2003. do 2010. nije održan nijedan sastanak. Od odmrzavanja dijaloga održane su četiri runde razgovora, od kojih je poslednja bila krajem 2011.

Stavovi o liniji granice duž 145 spornih kilometara reke Dunav, međutim, nisu pomereni ni za milimetar. Srbija se drži odluke iz 1945. po kojoj linija između dve države ide Dunavom od mađarske granice do Iloka. Hrvati se ne slažu, jer je reka promenila tok, pa je, kažu, deo njihove zemlje „ottišao u Srbiju“.

Kako je rečeno u MSP-u, Hrvati osporavaju skoro polovinu dunavske granice.

Pozivaju se na austrougarske katastre

Hrvati traže oko 10.000 hektara na srpskoj obali reke, za koje tvrde da im pripadaju po austrougarskim katastarskim knjigama, dok Srbija polaže tapiju na 3.000 hektara na desnoj strani Dunava. Ukoliko bi međa bila povučena kopnenim delom, po „katastarskom principu“, a ne srednjim tokom reke, delovi opština Apatin, Sombor i Bačka Palanka mogli bi preko noći da osvanu u drugoj državi – Hrvatskoj.

Dačić: O svemu može da se razgovara

Nakon susreta sa Pusićkom, u intervjuu za Hrvatsku televiziju Dačić je rekao da je u razgovorima, sa obe strane izražena velika želja za dobrim odnosima, da nema tabu tema i da se mora otvoreno razgovarati o svim pitanjima iz prošlosti.

„U tim razgovorima treba biti racionalan“, naglasio je srpski šef diplomatije.

Govoreći o otvorenim pitanjima, Dačić je podvukao rešavanje pitanja izbeglica, sukcesije, prava nacionalnih manjina, govora mržnje, neisplaćenih penzija, stanarskih prava, imovine preduzeća u obe zemlje…

On je dodao da će se tim pitanjima u narednom periodu baviti državni sekretari, odnosno zamenici ministara.

Kada je reč o nestalim licima, Dačić je rekao da treba doći do pravih podataka, da treba da se otvore sve arhive i da nije interes ni Srbije ni Hrvatske da se to ne reši, dodajući da su tu u pitanju još i Bosna i Hercegovina, Crna Gora, a da se deo toga odnosi i na Prištinu.

„Nadam se da smo završili s vremenom kada su odnosi Srbije i Hrvatske bili uvek žrtva unutrašnjih odnosa i prilika u jednoj od zemalja“, rekao je on.

Novosti/Tanjug