PETOGODIŠNJI POMEN Mića Kapisoda: Nemam snage da se čujem sa Ksenijinom majkom

Kurir Arhiva
Kako vreme prolazi, sve mi je gore i teže da se pomirim s činjenicom da moj sin i Ksenija više nisu živi, kaže za Kurir Filipov otac Mića Kapisoda

Šesnaestog marta navršava se pet godina od kobnog trenutka kada je maneken Filip Kapisoda iz vatrenog oružja usmrtio pevačicu Kseniju Pajčin, a zatim iz istog oružja presudio i sebi.

Porodice Pajčin i Kapisoda godinama se bore s bolom zbog gubitka svoje dece, i to ni vreme ne može da ublaži.

U iskrenom razgovoru za Kurir Filipov otac Mića Kapisoda priznaje da i dalje nema snage da pozove Ksenijinu majku.

- Ne dirajte mi u rane. Nemam snage da se čujem sa Ksenijinom majkom. Kako vreme prolazi, sve mi je teže. Čini mi se da u početku nisam ni bio svestan količine bola koju je donela ova tragedija, ali kako vreme prolazi, sve više mi nedostaje moj Filip - s dubokim uzdahom priča Kapisoda.

U Filipovom domu na Cetinju poslednjih pet godina kao da je vreme stalo. Samo se uspomene ljubomorno čuvaju.

- Njegova soba i dalje je netaknuta. Tamo gotovo da ne ulazimo. Čuvamo slike i uspomene na njega. Ohrabruje nas samo činjenica da ga prijatelji nisu zaboravili već nas često posećuju. U stalnom smo kontaktu s Gogom, ona nas obilazi. Dolazi nam i Petar, koji brine o nama nakon Filipove smrti. Šta ćemo, preživljavamo - završava priču duboko ožalošćeni otac.

Iako je bilo insinuacija o tome da su se Ksenijina majka Ljubica i Filipov otac Mića nedavno prvi put čuli nakon tragedije, do toga ipak nije došlo. Dve porodice dostojanstveno svaka u svom bolu čuvaju sećanje na svoju decu.

Goga Sekulić
TUGA ZA KSENIJOM I FILIPOM NIKAD NEĆE PROĆI

Često ih spominjem oboje, mogu da zamislim kako je njihovim roditeljima. To je velika bol i tuga koja nikad neće proći. U kontaktu sam s Filipovim roditeljima. Nju sam volela jer je bila lafica, a on mi je bio baš dobar drug i nedostaje mi njegovo prisustvo, kao i energija koju je imao.

Bane Dević
NIŠTA SE NIJE PROMENILO, KSENIJA MI I DALJE NEDOSTAJE!

Ksenija mi i dalje nedostaje i uvek će mi nedostajati, ništa se nije promenilo. Ona mi je bila najbolji prijatelj i posle njene smrti nikad nisam pokušao da se zbližim sa nekim i ponovo pronađem pravog druga. Zahvaljujući njoj već 14 godina se bavim svojim poslom. Za njom sam tugovao i bio van sebe dve godine, kasnije sam sebi rekao da moram ići dalje, ali ona je svaki dan prisutna u mom životu. Njena majka se i dalje bori, ne pitam je kako je jer se vidi da je loše.