Najnovije istraživanje pokazalo je da je grupa od šest agenata MI6 koje je Blejk identifikovao KGB-u 17 godina trunula u zatvorima Istočne Nemačke, ozloglašenim zbog metoda mučenja i psihološkog zastrašivanja zatvorenika. Jedan od njih je, kako se veruje, odveden u Moskvu, gde je pogubljen. Detalje njihove sudbine otkrio je britanski reditelj Džordž Keri, koji je pretraživao arhive u Berlinu, uključujući i one čuvane u arhivu istočnonemačke tajne policije “Štazi”, koja je sarađivala sa KGB-om. Svoja saznanja je predstavio u novom filmu pod naslovom: “Masterspy of Moscow” (Glavni ruski špijun).
Oto Georgi, stenograf rođen 1894, radio je za nemačku vladu od 1918. godine. Uhapšen je marta 1958, a u februaru 1959. osuđen je na doživotnu robiju. Kaznu je takođe služio u “Baucenu II.” Najveći deo vremena je proveo u samici. Valter Ulbriht, predsednik Državnog saveta Istočne Nemačke, lično je naredio da se Georgi oslobodi u septembru 1964. U pismenoj izjavi za svoj odbrambeni tim u Centralnom krivičnom sudu Engleske i Velsa (Old Bejli), u Londonu, Blejk je naveo da je od KGB-a dobio garancije da nijedan od obaveštajaca MI6 koje je razotkrio “neće biti uhapšen i da će ta informacija služiti Rusiji samo za zaštitu od aktivnosti tih agenata”. Iako je moguće da je KGB lagao svog špijuna, ova tvrdnja sada deluje neodrživo i istoričari su skloni razmatranju teorija prema kojima je Blejk razotkrio još neke agente.
“Ovo je zaista fascinantno i značajno otkriće koje donekle upotpunjuje sliku o Blejkovoj izdaji”, kaže Rodžer Hermiston, autor knjige “The Greatest Traitor, a biography of the spy” (Najveći izdajnik, biografija špijuna). “Prvi put imamo jasne, konačne dokaze o tome šta se desilo s tim žrtvama.” Blejk je odrastao u Holandiji. Majka mu je bila Holanđanka, ali je britansko državljanstvo dobio preko oca, Jevrejina poreklom iz Kaira i Istanbula. Pošto je nemačka okupirala Holandiju, on se 1943. dokopao Londona. Britanska Tajna obaveštajna služba (SIS) ga je regrutovala i poslala u Kembridž da uči ruski jezik. Godine 1950. MI6 ga je poslala na tajni zadatak u britansku ambasadu u Seulu, gde je postao simpatizer komunističkih ideja. Kada su su ga uhapsili severnokorejski vojnici, ponudio je usluge dvostrukog agenta njihovim sovjetskim gazdama.
U narednih deset godina, MI6 ga je slao u Holandiju, Britaniju, Nemačku i Liban, gde je fotografisao i slao na hiljade stranica dokumenata britanske obaveštajne službe KGB-u. Razotkriven je 1961. i osuđen na 42 godine zatvora zbog izdaje, ali je pet godina kasnije pobegao pošto je preskočio zid pomoću merdervina napravljenih od štrikaćih igala i prebegao u Moskvu. Keri ga je posetio u njegovoj udobnoj vikendici u okolini Moskve.
Gotovo slep, ali dobrog zdravlja za svoje godine, nije želeo da govori o nekadašnjoj ulozi dvostrukog špijuna.
“On je ljubazan, šarmantan čovek. Jednim delom svoga bića je veoma fina osoba. Svi špijuni su kontradiktorne ličnosti, vode dvostruki život. Mislim da se ti životi postepeno sve više razdvajaju i da ti ljudi konstantno žive u dva sveta i da im je mozak raspolućen", kaže Keri. "Na kraju dve strane više ne razgovaraju jedna s drugom, jer je to jedini način da prežive.”