HADŽIĆ OSTAJE U PRITVORU: Hag odbio privremeno puštanje na slobodu
HAG/BEOGRAD - Haški tribunal odbio je danas zahtev bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Gorana Hadžića, optuženog za zločine nad Hrvatima 1991-93, da bude privremeno oslobođen zbog bolesti.
Raspravno veće zaključilo je da u sudskom pritvoru Hadžić ima svu neophodnu, visoko kvalitetnu medicinsku negu. U danas objavljenoj odluci, veće prvi put navodi da Hadžić boluje od agresivnog oblika tumora na mozgu (glioblastoma multiforme).
Veće, kojim predsedava belgijski sudija Gij Delvoa preciziralo je da Hadžića trenutno leči "visoko poštovani neuroonkolog Taphorn. Veštak koga je veće saslušalo, Tatjana Seute, izjavila je da je nega koju Hadžić ima "visokog kvaliteta". Ni sama Hadžićeva odbrana nije uložila nijedan prigovor na terapiju, već je, nasuprot tome, naznačila da će se Hadžić pridržavati plana lečenja, navodi se u odluci.
"Raspravno veće, stoga, nema razloga da sumnja da Hadžić dobija visokokvalitetnu, primerenu medicinsku negu u Hagu", navodi se u saopštenju. Iz odluke proizlazi da je Hadžić podvrgnut radioterapiji, odnosno zračenju, i hemoterapiji. Na osnovu svedočenja nezavisnih eksperata, raspravno veće je utvrdilo da se, "trenutno, ništa definitivno ne može reći o tome koliko se očekuje da će Hadžić poživeti ili kako će reagovati na drugu fazu lečenja, zato što je još rano" za takve procene.
Iako je jedan od specijalista, Patrik Kras, procenio da Hadžić ima izgleda da živi još jednu do dve godine, što je u zahtevu za oslobađanje navela i odbrana, drugi veštak, Tatjana Seute, konstatovala je da je prerano za takve procene. Sudsko veće stoga je došlo do zaključka da će određeniji odgovor o tom pitanju moći da se da "s napretkom lečenja i posle pregleda magnetnom rezonancom (MRI)", koji je zakazan za maj.
"U ovom trenutku, mada izmoren kombinovanom radioterapijom i hemoterapijom, Hadžić, kako se slažu eksperti, ne izgleda da ima ikakve spoznajne probleme: dobro se orijentiše u vremenu, prostoru i prema ličnostima i dobro se izražava", piše u odluci.
Što se tiče Hadžićeve potrebe da se odmara više, uprava pritvora će mu to omogućiti, navode sudije. Tvrdnju odbrane da je hrana u pritvoru neprikladna, veće je odbacilo kao nedokazanu. Precizirajući da će u sledećoj fazi lečenja, Hadžić lekove uzimati oralno i da nema potrebe da bude u bolnici, te prihvatajući da bi njegov boravak kod kuće u Srbiji imao izvesne prednosti, sudije su, međutim, zaključile da to ne predstavlja nužan humanitarni razlog za njegovo privremeno oslobađanje, s obzirom da su "uslovi u pritvoru dovoljno u skladu sa trenutnim potrebama Hadžićevog lečenja".
"Raspravno veće će nastaviti da procenjuje Hadžićevu zdravstvenu situaciju, ali u ovom trenutku nalazi da je njegov boravak u pritvoru UN, gde može biti pomno praćen i primati zadovoljavajuču medicinsku negu dok traje druga faza terapije, u skladu sa potrebama tog lečenja".
Hadžićeva odbrana je u zahtevu za privremeno puštanje na slobodu, u februaru, tvrdila da je njegova bolest "u terminalnoj fazi" i da oboleli obično žive u proseku još "17 meseci", kao i da je vreme do rasta tumora i "ozbiljne onesposobljenosti" pacijenta oko pola godine. Hadžiću je, po odbrani, dijagnoza postavljena u novembru 2014. Suđenje Hadžiću u Hagu je u prekidu od oktobra prošle godine, kada mu je pozlilo u sudskom pritvoru.
Branioci su naznačili, navodeći nalaze specijalista, da je Hadžić do sada smršao 10 kilograma zbog bolesti i lečenja. Hadžića su, kao poslednjeg optuženog u bekstvu, vlasti Srbije uhapsile u leto 2011. Suđenje je počelo u oktobru 2012. U trenutku prekida procesa, u toku je bila Hadžićeva odbrana.
Optužnica Hadžića tereti za progon Hrvata na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, istrebljenje, ubistva, nezakonito pritvaranje, mučenje, nečovečna dela, deportaciju i prisilno premeštanje, 1991-93. u istočnoj Slavoniji i Kninskoj krajini. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti.
Optužen je i za kršenje zakona i običaja rata: ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje naselja neopravdano vojnom potrebom, uništavanje verskih objekata i pljačku privatne i javne imovine.
Cilj tih zločina, po optužnici, bilo je trajno i nasilno uklanjanje nesrpskog stanovništva radi uključivanja velikog dela teritorije Hrvatske u ujedinjenu srpsku državu.
U tom "udruženom zločinačkom poduhvatu", po optužnici, Hadžić je učestvovao zajedno sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem i drugima.