INVESTITOR SAVETUJE: Ulažite u zlato, nećete izgubiti!

Milan Ilić
Investitori u zlato mogu da izbegnu rizik naglog pada cene zlata redovnom kupovinom, ulažući, na primer 10.000 dinara ili 100 evra mesečno, podseća Ljuba Jakić

BEČ- Prošle nedelje u Beču je održan međunarodni kongres Fonds Professionell, na kojem su učestvovali profesionalni, bankarski i drugi investitori iz brojnih zemalja. Na kongresu smo sreli i Ljubu Jakića, direktora preduzeća GOLDprofessionell u Srbiji.

Srbija je jedna od više evropskih država u kojoj deluje ova kompanija sa sedištem u Švajcarskoj, specijalizovana za prodaju čistog zlata i drugih plemenitih metala onima koji umesto novca žele da svoju ušteđevinu čuvaju u plemenitim metalima.

Koje su prednosti investiranja u zlato, kojem ponekad naglo raste cena, a ponekad naglo pada, pitamo Jakića?

"Novac se ne stiče lako, a teško se čuva", odgovara.

"Neki ljudi ostavljaju novac na štednim knjižicama, gde gubi vrednost, jer su kamate manje od inflacije. Neki kupuju nekretnine, neki ulažu u deonice, investicione fondove i slično, a neki kupuju slike i druga umetnička dela. Za nas je zlato neprevaziđeni čuvar vrednosti."

Beta 
Foto: Beta

Papirnom novcu vrednost ne uništava samo inflacija.

"Šta biste radije da nađete na tavanu, u sandučiću starom sto godina, novac iz tog vremena ili zlato", pita nas Jakić.

Za nađene novčanice verovatno ne bi danas dobili ništa ili eventualno malo, dok bi nađeno zlato, mereno u količini robe koja može da se kupi očuvalo vrednost. Jakić pokazuje jednu tabelu iz koje se vidi da je legendarni Fordov automobil model T koštao 370 US dolara, za šta je tada moglo da se kupi 560 grama zlata.

Danas sa 370 US dolara možda može da se kupi igračka, ali ne pravi automobil. Međutim, za 560 grama zlata dobićete danas skoro 21.000 US dolara, a to je sasvim dovoljno za solidan automobil. Ova računica vredi i za druge stvari, kupovinu odela na primer ili drugih stvari trajnije potrošnje.

Investitori u zlato mogu da izbegnu rizik naglog pada cene zlata redovnom kupovinom, ulažući, na primer, 10.000 dinara ili 100 evra mesečno, podseća Jakić.

Kada se pogleda tabela kretanja cena zlata u evrima od 2000. do danas, vidi se da mu je cena rasla svake godine, osim 2004 (-2,4 odsto) i 2013, kada mu je cena znatno pala (-31,4 odsto). Međutim, poređenje sadašnje cene i one s početka 2000. pokazuje da je zlatu cena u evrima u poslednjih 15 godina porasla za 167 odsto.

"Zlato nije investicija za ljude koji žele danas da kupe i sutra da zarade; ono je za ljude koji dugoročno žele da sačuvaju deo svog novca", naglašava Ljuba Jakić.