Poznat kao "poslednji čovek Fukušime", 55-godišnji Macamura je jedina osoba koja još uvek živi u zoni oko nuklearnih postrojenja u Fukušimi, koja je pretrpela strašno razaranje nakon zemljotresa i cunamija koji je pogodio Japan 11.marta 2011. godine.
Ipak, Macamura nije sam. On je ostao u svom domu u gradu Tomioka, sedam milja daleko od nuklearnih reaktora, kako bi vodio računa o životinjama koje su preživele.
On je svoj život posvetio životinjama koje su vlasnici ostavili nakon poplava, uključujući mačke, pse, patke, svinje, krave, ponije, pa čak i nojeve.
Sve je počelo sa životinjama na farmi njegove porodice. To što je morao da sa porodicom ostavi svoj dom kada je počela nuklearna katastrofa, Macamura se vratio kako bi video šta se desilo sa njegovim psima koji nisu bili hranjeni danima.
- Kada sam ih na kraju nahranio, komšijini psi su potpuno poludeli, ispričao je Macamura za Vajs magazin 2011. godine.
- Otišao sam da ih proverim i shvatio da su svi vezani, svi u gradu su otišli misleći da će se vratiti za nedelju dana. Od tada počeo sam da hranim pse i mačke svaki dan. Nisu mogli da čekaju, pa bi se svi okupili, lajali i skakali kada bi videli moj kamion. Svuda se čulo samo lajanje, kao da govore "žedni smo" ili "nemamo hrane". I ja sam jednostavno nastavio da ih hranim svakodnevno.
Što je više tuge i bola video, to je njegova želja da pomogne rasla i terala Macamuru da ostane.
Više od stotinu stoke je umrlo od gladi u štalama, ostale su bile eutanazirane po Vladinom rešenju. Macamura je spasio jednog psa koga je nazvao Kiseki (čudo), iz štale gde je bio zatvoren godinama, preživljavajući tako što je jeo ostatke mrtvih krava.
Pronalazio je i ostale pse koji su bili uhvaćeni u zamke za divlje veprove i tu su i zaboravljeni. Mnoge životinje su se razbolele zbog nedostatka hrane i nege.
- Svi smo mi bili napušteni od strane vlasti, rekao je Macamura u dokumentarnom filmu prošle godine i zaključio: Životinje i ja ostajemo ovde."
Sada, Macamura hrani životinje, i sebe, uz pomoć donacija dobrih ljudi širom sveta. Hrana i voda u ovoj zoni nije sigurna, tako da sve što konzumiraju mora da bude donešeno sa strane.
On prima posete od novinara i ponekada napusti Fukušimu kako bi pričao na seminarima o opasnostima nuklearne energije, ali uglavnom on vreme provodi sa životinjama.
Oni zajedno uspevaju da prežive iako su svakodevno izloženi radijaciji i protiv svih očekivanja, nove generacije se rađaju u ruševinama Fukušime.
Pomogao je da se rode mnogi mačići i štenci, ali Macamura ima i svoje dete: Naoki, dečak rođen 2013. godine. On živi izvan opasne zone sa majkom. Macamura je svoju ženu upoznao na anti-nuklernim protestima i ne znaju da li će ikada živeti zajedno kao porodica.
Okružen kostima - u ime života. Ljudi ga nazivaju herojem, a Naoto ističe da on ne zna drugačije. Da ne zna ni za jedan drugi dom osim za Tomioku!
(wamiz.co.uk)