BEOGRAD - Država je najzad odlučila da zaštiti domaće svinjarstvo od prekomernog uvoza. Najavljeno je povećanje posebne dažbine na uvoz živih svinja, takozvanog prelevmana, a biće pooštreni i uslovi za promet zamrznutog mesa. To meso više neće moći da se prodaje kao sveže i da se na taj način potrošači dovode u zabludu.
Ove mere država nije donela na svoju ruku, jer je o povećanom uvozu obaveštena i Evropska komisija. Mi i kada bi hteli da povlačimo samostalne poteze to ne bi prošlo bez sankcija EU pošto smo potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Proizvođači već duže vreme ukazuju da je uvoz svinja i mesa krivac za pad cena tovljenika. O tome, uostalom, govore i zvanični podaci i bilo je potrebno da se održe mnogi protesti da bi država reagovala.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u 2014. godini uvezeno 14.500 tona mesa i oko 330.000 živih svinja. Samo za žive svinje plaćeno je preko 46 miliona evra. Iz Hrvatske je uvezeno 165.000 svinja koje su plaćene 25,6 miliona evra, a iz Mađarske 141.000 za oko 20 miliona.
Zamrznuto meso uvozili smo iz mnogih zemalja EU, ali i drugih evropskih zemalja. Interesantno je da statistički podaci pokazuju da smo mi uvoznici mesa iz Ruske Federacije, pa je tako iz te zemlje lane uvezeno stotinak tona polutki, trupova, potrbušina. Takođe je interesantno da smo i iz Crne Gore uvezli 23 tone zamrznutog svinjskog mesa.
Stručnjaci kažu da se od tih uvezenih 330.000 tovljenika, koji imaju po 100 kilograma, dobija oko 55 odsto mesa, što znači da je na taj način uvezeno 18.100 tona mesa. Uz to da je uvezeno i 14.500 tona svežeg rashlađenog i zamrznutog mesa, dolazi se do podatka da je uvezeno oko 32.600 tona mesa.
Naša godišnja proizvodnja svinjskog mesa je od 250.000 do 270.000 tona, što znači da je prošlogodišnji uvoz iznosio 12-13 odsto ukupne domaće proizvodnje. Do sličnog odnosa se dolazi i kada se uzme u obzir da godišnje utovimo oko dva miliona živih svinja, a da smo uvezli 330.000 tovljenika.
Rajko Latinović, direktor PKB Imesa, potvrđuje da je prekomerni uvoz ipak kriv za krizu u svinjarstvu.
– Mi smo sada izloženi damping cenama iz Evropske unije, jer su oni računali na izvoz u Rusiju, kojeg nema. Krivac za uvoz su trgovinski lanci u stranom vlasništvu. Zbog toga su domaći proizvođači i zapušteni i napušteni – kaže Latinović.
Čedomir Radović, pomoćnik direktora Instituta za stočarstvo, ukazuje na to da je naše tržište malo, tako da svaki veći uvoz mesa ili tovljenika dovodi do poremećaja.
– Bez obzira na sve, odgajivači moraju da shvate da, ukoliko nemaju ugovor o otkupu, proizvodnji tovljenika određenog kvaliteta za klanicu – kupca, klanica nije obavezna da otkupljuje ta grla. Klanice su sve privatne. Niko ne mora da kupi nešto ako neće, međutim, ukoliko ima ugovor, onda mora – smatra Radović.
Stručnjaci upozoravaju da naš problem zapravo nije uvoz živih svinja, a to ne bismo ni mogli da zabranimo po SSP, već zamrznutog mesa. Jer, naši pravilnici o njihovoj upotrebi nisu usklađeni sa evropskim.
Naime, u EU je rok upotrebe mesa zamrznutog na minus 12 i duboko zamrznutog na minus 18 šest meseci. Posle tog roka vlasnici mesa su dužni da ga unište, to jest pošalju u kafileriju, što moraju da plate. Kod nas je rok godinu dana i zato je tamošnjim izvoznicima isplativije da ga nama prodaju i po znatno nižim cenama, tako da im naše tržište služi i kao unosna kafilerija.
I druge neusklađenosti pravilnika o upotrebi mesa predstavljaju problem. Trgovci moraju da naznače datum klanja samo kada prodaju cele polutke i trupove, dok kada meso prodaju u delovima, kao na primer krmenadlu, moraju da naznače samo datum pakovanja. Pošto sve naše propise usklađujemo sa EU, dovođenjem domaćih propisa u tu ravan smanjio bi se pritisak iz uvoza.
( Politika)