Poštar Ferdinand Ševal posvetio je 33 godine svog života fascinantnom hobiju iz kog je stvoreno neverovatno umetničko delo.
Francuski poštar godinama je skupljao kamenčiće na putu do posla, dok je raznosio poštu, a ponekad se toliko zaneo da je morao da ponese i kolica kako bi natovario sav materijalkoji je sakupio. On je napravio palatu i od kamenčića različitog oblika, ali veoma slične boje.
Na ovoj palati može se primetiti koliko je Ferdinand obraćao pažnju na detalje, na svaki stub, luk i skulpturu. Ovo je počelo kao mali hobi koji je potom prerastao u životni projekat. Proglašen je za jedan od najlepših amaterskih arhitektonskih poduhvata i nazvan "Le Palais ideal", što u prevodu znači "Savršena palata".
Ferdinand Ševal je sa 13 godina napustio školu i postao šegrt u jednoj pekari. Ipak, za svoj životni poziv izabrao je to da bude poštar. Ideja za ovaj projekat prvi put mu je pala na pamet kada se sapleo o jedan kamen. "Želeo sam da znam zašto se to desilo. Sanjao sam da sam izgradio palatu, zamak ili pećinu. Nikome to nikada nisam ispričao da me ne bi ismevali, jer sam se i sam sebi smejao. Tada sam rekao sebi: ako priroda želi da pruži materijal, ja ću raditi na arhitekturi i izgradnji", napisao je Ferdinand u svom dnevniku.
Ševal je većinu materijala pronalazio na gradilištu u mestu Otriv, odakle je nosio kamenje sa sobom posle posla, a neretko su mu za to bila potrebna kolica. Ovaj čovek je sve izgradio potpuno sam, a često je imao inspiraciju i u kasnim noćnim satima, zbog čega je radio pod svetlom uljane lampe.
Pošto je mnogo vremena posvetio svom projektu, ovaj udovac je svog sina dao njegovim kumovima, jer je smatrao da će se oni bolje starati o njemu. Spoljni zidovi ove palate su dugi 24 metara i visoki 10 metara. Sama palata poseduje skulpture egzotičnih životinja i mitskih stvorenja, a inspiraciju za njih pronašao je u razglednicama koje je donosio ljudima. Takođe, veliki uticaj na njega vršilo je hrišćanstvo i hinduizam.
Ševal je tražio da ga, kada umre, sahrane u palati. Nažalost, nisu mu to dozvolili, pa je sam sebi izgradio mauzolej na groblju, gde je i sahranjen 1924. godine, tačno godinu dana posle završetka izgradnje palate. Ova građevina i 100 godina posle izgradnje privlači turiste širom sveta, a našla se i na francuskoj poštanskoj markici 1986. godine. Možda najbolje objašnjenje ovog arhitektonskog čuda je natpis koji je Ševal urezao na samu palatu, a koji glasi: "San jednog čoveka".
(Daily mail)