BEOGRAD - Pre 40 godina pet novih, crvenih "zastava" - četiri bez zadnjeg sedišta i jedna u punom fabričkom sjaju, sa nadimkom "salonac", krenulo je iz Kragujevca na put dug 11.000 kilometara do Kilimandžara. Ponos tadašnje jugoslovenske autoindustrije odlično se pokazao tokom putovanja i pored teškog terena koji je prošao bez većih kvarova, a uspelo mu je nešto čime retko koji drugi evropski automobil može da se pohvali - te 1975. došao je do zabačcenih krajeva Afrike gde mnogi nisu imali ni košulju na leđima, a kamoli da su videli putnički automobil.
Ekipu "KK" ekspedicije koja je trebalo da prođe kroz Grčku, Egipat, Sudan, Keniju, Ugandu i Tanzaniju, su činili vođa ekspedicije Branimir Perić DŽo, organizator Milan Rakočević, pomoćnik organizatora Ginka Milinković kao i automehaničari iz "Zastave" Slobodan Nikolić i MIodrag Barlov.
Šekler i Sekulić kasnije su napisali dve knjige o ekspediciji - "Džambo Afriko" i "Putokaz za jug", Baletić je režirao film "Kragujevac - Kilimandžaro" a Jelesijevićeve fotografije crvene "zastave" u pesku i egzotici Afrike, a naročito ona sa "Zastavom" na obali Indijskog okeana iza raskošne crnopute manekenke Vini Kibuja, u mnogome su pomogle prodaju ovog automobila.
Na put je krenulo pet novih, crvenih "stojadina" koji su bili oblepljeni ukrasnim nalepnicama, a sedišta su bila izrađena od specijalnog materijala kako bi članovi ekpedicije lakše podneli njihovu vrelinu na pustinjskim temperaturama. Iako su se često zaglavljivali u pesku, trpeli visoke temperature, nepostojeće puteve, većih tehničkih problema nije bilo.
Anegdota sa ekspedicije u koju smo krenuli nepripremljeni za ono što nas čeka ima mnogo, a ono čega ja sećam jeste da sam na toj ekspediciji koja je trajala 48 dana oslabio 14 kilograma, ispričao je Tanjugu Jelesijević. Bilo je to neponovljivo iskustvo i ja sam se lepo proveo, uz velike muke,dodaje on smejući se.
"Pitam ja Duleta (Dušana Sekulića), šta je ovo? Otkud ćurke u Africi? A on mi na to kaže da su to nojevi koji trče istom brzinom kao i naš auto", ispričao je Jelesijević. Jedna od internih priča koje ljubitelji "Zastave" rado pričaju je i ta da je Jelesijević jednom lokalnom komandantu dao gaće.
Manekenku Kibuju našli su preko ambasade u Najrobiju gde je Jelesijević uživao u zadirkivanju britanskih gostiju u hotelu koji su naprasno nestajali sa bazena gde su pili čaj u pet čim bi on i drugi članovi ekipe sa Kibujom i njenom prijateljicom uleteli u bazen.
"Stali smo, okrenuli se i videli da smo prešli preko njega a njemu ništa. Samo je prešao put", ispričao je smejući se Jelesijević. Bila je to odlično organizovana ekspedicija, iskustvo za ceo život i nešto što je danas nemoguće organizovati jer bi nas pobili džihadisti i fanatici, kaže on i dodaje da ih je sve Bog čuvao i aranđel Mihailo čiju je kapelu video u Asuanu.
Ekspedicija je završena "osvajanjem" Kilimandžara i povratkom u Jugoslaviju. Automobili su se vratili brodom a članovi ekipe avionom. Posledica afričke avanture bila je otvaranje vrata domaćoj auto industriji za tržište severne Afrike i prilično interesovanje za ovaj automobil u Jugoslaviji. Nakon 40 godina od ovog poduhvata blede slike, impresije i lična osećanja. Najvažnija misao koja me progoni je zapravo sudbina moćne "Zastave", rekao je Baletić Tanjugu.