BEOGRAD - Nišlijki Dragani Rodić, koja je pre 16 godina ostala nepokretna, to nije bila prepreka da skoči padobranom sa 3.500 metara nadmorske visine i napiše knjigu.
“Život može da bude jako težak. Cenite ono što imate osnovno. Budite srećni, ustanite ujutru sa osmehom, popijte čaj, kafu i krenite svojim putem, zašto biste brinuli zbog nečeg što je prolazno”, poručila je Dragana.
Volja za životom presudila je da razmišlja na način, koji onima u njenom okruženju uliva optimizam. “Jednostavno život je lep, kakav god da je. Shvatila sam da sam ponovo dobila život na poklon, da mogu da se borim, da mogu da volim, stvaram, živim i da budem koristan član društva”, kaže ona.
U razgovoru za Tanjug, neposredno posle predstavljanja brošure “Budi drug” u Skupštini Srbije, kao deo inicijative za dopunu školskog časa prvacima da u najranijem dobu uče o toleranciji, Dragana kaže da nikada nije ni sanjala da će postati invalid. “Život je nepredvidiv i uvek postaviš pitanje, zašto baš meni? Eto, ja sam te 1999. godine krenula da popijem kafu sa prijateljima i završila u bolnici u Beogradu. Baš te godine je bilo i bombardovanje, tako da sam ležala sa povredom kičme, padale su bombe oko mene, a ja sam mislila, šta će sledeće da se dogodi”, priča ona.
Tada je mislila da će, kako je rekla, prestati da živi, da će svet prolaziti pored nje, a da će ona biti nemi posmatrač, ipak, to se nije dogodilo, naprotiv, tada je rešila da proba ono što je celog života želela.
Kada je svom okruženju saopštila da će skočiti padobranom, nije im bilo prijatno, ali je ona odgovorila: “Zašto bi me kolica sputavala da probam nešto, što sam celog života želela da probam?”
To joj je, kaže, bilo prelepo iskustvo, ali iako je želela da nastavi sa tim sportom, opet se potvrdilo da je život nepredvidiv.
Postala je majka, rodila sina Mihajla, koji sada ima tri godine. “Moramo da krenemo sa uklanjanjem barijera, ne samo arhitektonskim već i sa onim u glavama. Susrećem se raznim predrasudama, mada ne krivim ljude koji nesvesno povuku svoje dete kada vide osobu u kolicima ka sebi. Možda je to neki strah da invalidnost može da pređe, mada se to ne prenosi, tako da moramo edukovati ljude”, objašnjava ona.
Zbog toga, udruženje “Dragana Rodić” čija je predsednica radi na tome da se takve predrasude otklone i ličnim primerom dokazuje da svako ima izbor, da bude srećan ili da se okrene drugoj strani medalje.
Dragana Rodić, osim što je prva žena u Srbiji sa invaliditetom koja je skočila padobranom, radi na Univerzitetu u Nišu, kao stručni saradnik, a napisala je i knjigu “Splet okolnosti”.
Za svoju knjigu kaže da je filozofska misao, svakodnevna, osvežavajuća, posle koje se ljudi osećaju bolje.
“Kada sam putovala avionom sa jednom koleginicom sa beogradskog univerziteta, ja sam čitala svoju knjigu i onda sam pomislila - ne mogu da verujem da sam sve ovo ja napisala - satkana je istinskom borbom”, objasnila je ona.
Borbu će, poručuje, nastaviti i dalje. Sada radi na tome da se učenicima prvog razreda u okviru predmeta “Svet oko nas”, deli i brošura, odnosno bontončić, koji, iako je mali, kaže, donosi velike promene jer uči decu od najranijih dana da budu tolerantni.