Svet Tonija Blera, mirovnog izaslanika za Bliski istok

Izaslanik Kvarteta je toliko posvećen izraelsko-palestinskom sukobu da je na toj poziciji skoro osam godina, gotovo isto onoliko koliko je obavljao funkciju premijera Ujedinjenog Kraljevstva

U arapskim zemljama zavladao je metež nakon šokantne vesti o odlasku omiljenog mirovnog izaslanika. Mladi muškarci i žene sa fotografijama Tonija Blera (Tony Blair) u rukama marširali su glavnim arapskim gradovima, tražeći njegov povratak. Kampanja na Tviteru „#bringbackTony“ brzo je uzela maha.

U drugim problematičnim delovima sveta, uključujući Ukrajinu i Venecuelu, ljudi su glasno zahtevali da Bler bude imenovan za njihovog spasioca i počeli da se nadmeću kampanjama na Tviteru.

Bivši britanski premijer još uvek je razmatrao svoje opcije. Svestan svetske pomame za njegovim talentima, on je pre svega želeo da bude siguran da će njegova sledeća mirovna misija biti jednako uspešna poput službovanja u Jerusalimu, koje je upravo završio. Veoma je svestan da neće biti lako ponoviti ovaj uspeh jer se nijedan region ne može uporediti sa Bliskim istokom.

Da, ja ovo izmišljam. Ali ovako ja zamišljam svet gospodina Blera, čija se uloga mirovnog izaslanika Kvarteta (SAD, EU, UN i Rusija) bliži kraju, koji je uveliko odocnio.

S obzirom na to koliko se dugo zadržao na ovoj poziciji i da trenutno traga za još nekom velikom ulogom koja bi mu omogućila da ostane u veoma prisnoj vezi sa regionom, on mora biti siguran da je ne samo zaista potreban već i omiljen.

Bliski istok je bogato tržište za specijalne izaslanike, reciklirane međunarodne diplomate i državnike u potrazi za osećajem svrsishodnosti dugo nakon završetka njihovog službovanja. Većina, pak, daju ostavke kada im misije propadnu, što je pitanje meseca pre nego godina.

Ali ne i gospodin Bler, koji je toliko posvećen izraelsko-palestinskom sukobu da je na toj poziciji skoro osam godina, gotovo isto onoliko koliko je obavljao funkciju premijera Ujedinjenog Kraljevstva.

Ipak, ne mogu da se prisetim mnogo trenutaka u toku ovog perioda kada je mir između Izraela i Palestine, ili bar ekonomski razvoj, za koji je gospodin Bler bio specijalno zadužen, izgledao obećavajuće. Čak su Palestinci, razočarani i sumnjičavi da je gospodin Bler proizraelski orijentisan, davno izgubili interesovanje da razgovaraju sa izaslanikom Kvarteta. Bio bi potreban jedan veoma poseban izaslanik da bi se načinio pomak uprkos ovim nedaćama.

Ovo ne znači da se mnogo toga nije desilo u regionu od 2007. godine. Zapravo, Bliski istok je bio žarište nikad većih konflikta. Uobičajeno, imamo najmanje tri istovremena sukoba. Sada je desetak zemalja u ratu, na ivici da upadnu u ratne konflikte, ili umešano u hladni rat.

U ovoj pometnji palestinska država, čiju je izgradnju pomagao gospodin Bler, tako je nisko na listi prioriteta da se čak ni arapske vlade više ne trude da se bar deklarativno zalažu za rešavanje njenih pitanja.

Gospodin Bler možda smatra da, što je nevolja veća, to je on potrebniji. On je razvio posebnu vezu sa Bliskim istokom, koja se može porediti sa specijalnom vezom koja postoji između Ujedinjenog Kraljevstva i SAD.

Zaista, ovo je jedan od samo nekoliko regiona u kojima lideri oberučke prihvataju mirovne izaslanike, koje su nekoliko godina ranije optuživali za rat koji je besneo. Ljudi nisu zaboravili ulogu gospodina Blera u invaziji na Irak 2003. godine. Ali to nije važno, naročito u Persijskom zalivu, gde je jedino bitno mišljenje autokratskih vladara. I oni, srećom, imaju veoma kratko pamćenje. Gospodin Bler je svečano dočekivan u palatama i rado viđen kao glavni govornik na konferencijama. Krunisani princ Abu Dabija je toliko zadivljen Blerom da se čak i govori da ga tretira kao svog savetnika. Blerove poslovne sposobnosti su takođe cenjene. Kuvajt i jedan državni investicioni fond iz Abu Dabija su klijenti njegove firme.

Divljenje gospodinu Bleru je poraslo u periodu nakon „arapskog proleća“, kada su se neki od lidera u regionu osećali kao da ih je napustio zapadni svet, koji je zagovarao demokratiju čak i u slučajevima kada je išla u korist islamista. Odlučan antiislamistički stav gospodina Blera je redak izvor utehe - u njegovom značajnom govoru aprila prošle godine, kada je sve probleme u regionu sveo na radikalni islamizam, on je opravdao vojni udar u Egiptu, koji su podržale zemlje Persijskog zaliva, kao „apsolutno neophodan za spas nacije“.

Ne bi bilo iznenađujuće kada bi njegova sledeća uloga na Bliskom istoku bila da okupi svoje arapske prijatelje oko novog američkog zalaganja za mir nakon izbora u Izraelu prošle nedelje. Iako sumnjam da će nova inicijativa funkcionisati bolje od prethodne, bar će ovog puta gospodin Bler biti u kontaktu sa ljudima koji su srećni što razgovaraju sa njim.

Roula Khalaf