Blumberg i Gejts u borbi protiv duvanske industrije

Milijarderi prave fond s ciljem da pruže pravnu pomoć slabije razvijenim državama, a kako bi odbranili tamošnje zakone o zaštiti stanovništva od duvanskog dima

Milijarderi Majk Blumberg (Mike Bloomberg) i Bil Gejts (Bill Gates) pokrenuli su fond za pružanje pravne pomoći čiji je cilj da podrži slabije razvijene zemlje u odbrani zakona o zaštiti stanovništva o izloženosti duvanskom dimu od tužbi duvanskih kompanija.

Fond će povećati pritisak na duvansku industriju, koja se, suočena sa striktnom antipušačkom regulativom na jakim tržištima, poput onih u zapadnoj Evropi, širi na brzorastuće zemlje u razvoju, koje ona smatra ključnim izvorima rasta.

Kao odgovor na to, duvanske kompanije koriste trgovinske sporazume da bi osporile nacionalne zakone o pušenju. „Filip Moris internešenel“ (Philip Morris International - PMI), najveći svetski proizvođač cigareta van Kine, podneo je tužbu protiv Urugvaja tvrdeći da su mere kontrole pušenja u ovoj zemlji narušile trgovinski sporazum sa Švajcarskom, gde se nalazi sedište PMI.

Ovo je prvi slučaj da duvanska kompanija tuži jednu državu pred međunarodnim sudom, a povod je zakon usvojen 2009. godine, koji propisuje da upozorenje o štetnosti po zdravlje mora prekrivati 80 odsto omota duvanskog proizvoda i zabranjuje različite varijante iste marke cigareta, kao što su „marlboro red“ i „marlboro gold“.

Blumberg je izjavio da duvanska industrija skupim pravnim bitkama pokušava da „zaplaši“ manje razvijene zemlje.

„Ovde nije reč o trgovini. Niko nije veća pristalica kapitalizma i trgovine od mene“, rekao je Blumberg. „Ovde je reč o suverenitetu i pravu jedne države da određuje sopstvenu zdravstvenu politiku.“

Da bi pokrenuli fond, Gejts i on su uložili četiri miliona dolara kojima će upravljati američka humanitarna organizacija Kampanja za decu bez duvana.

Fond će zemljama ponuditi pomoć u izradi zakona o izloženosti duvanskom dimu, sastaviti mrežu advokata za trgovinske sporove i pružati finansijsku podršku državama protiv kojih je pokrenut pravni postupak.

Blumberg je izjavio da ova relativno mala finansijska investicija predstavlja „samo početak“, podsetivši da je njegov fond za dobrotvorna davanja „Blumberg filantropiz“ (Bloomberg Philanthropies) potrošio 600 miliona dolara na borbu protiv pušenja od 2007. godine.

Trgovinski zakoni su takođe poslužili da se ospori australijski zakon usvojen 2012. godine, kojim se propisuje obavezno pakovanje za sve tipove cigareta (bez logotipa proizvođača, sa obaveznim slikama koje upozoravaju na posledice pušenja). Tamošnji ogranak PMI podneo je tužbu protiv Australije tvrdeći da ovaj zakon narušava trgovinski sporazum između ove zemlje i Hongkonga.

Duvanske kompanije su najavile tužbu i protiv Irske i Velike Britanije, koje su ovog meseca takođe usvojile zakon o obaveznom pakovanju za duvanske proizvode.

Gejts, kopredsedavajući fondacije „Bil i Melinda Gejts“, izjavio je da bogate zemlje kao što je Australija mogu da priušte sebi da brane svoje zakone, „dok manje zemlje u razvoju nemaju ta sredstva“.

Antipušačka regulativa se širi svetom dok zemlje jedna po jedna počinju da primenjuju Okvirnu konvenciju Svetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana, koja je stupila na snagu 2005. godine i koju su do sada ratifikovale vlade 180 zemalja.

Stope pušenja pale su u većini zemalja, što je delimično i rezultat povećanja poreza na cigarete. Prema studiji nedavno objavljenoj u medicinskom žurnalu „Lanset“ (The Lancet), između 2000. i 2010. godine broj muškaraca pušača je opao u 72 odsto zemalja i u 88 odsto kada su u pitanju žene pušači.

Uprkos padu broja pušača, profit duvanske industrije je nastavio da raste jer povećanje poreza na cigarete obično prati i povećanje cena cigareta, koje uvode same kompanije.

Kadhim Shubber