Saša Mirković za Kurir: Javni servis čeka svetla budućnost

Na konkursu za direktora Radio-televizije Srbije među kandidatima koji su ispunili sve uslove je i Saša Mirković, koji godinama uspešno, kao direktor, predvodi medijsku kuću „Beoton“.

Saša Mirković je narodni poslanik u Skupštini Srbije i predsednik Skupštine grada Zaječara, a ako pobedi u trci za prvog čoveka Javnog servisa, obećava boljitak za ovu kuću.

Kako ste se opredelili da konkurišete za tako odgovornu funkciju?
- Opredelila me je ljubav prema mom narodu kome je Javni servis potrebniji nego ikada ranije, država koju volim i zbog koje činim mnoge stvari koje me koštaju, zbog sećanja na prvu nacionalnu televiziju koju smo imali duže od pet decenija i koju smo svi voleli. U minulom vremenu ta televizija je bila televizija građana Srbije. Verovali su joj i pretplatom pomagali da program bude bolji. Nažalost, poslednjih godina naša televizija nije ono što je nekad bila.

Koja je obaveza novog direktora?
- Obaveza novog generalnog direktora i njegovog rukovodećeg tima je da se, zajedno s Upravnim odborom i uz usmeravanja Programskog saveta RTS, založi da javni RTV servis postane ono što svi očekujemo da bude i što je zakonom definisano, da vrati nacionalni servis u okvire u kojima će moći da izvršava svoju osnovnu funkciju, na zadovoljstvo svakog žitelja Srbije, bez obzira na politička ili verska uverenja i stranačku pripadnost. To je najveći društveni interes i javni nalog.

Šta je najznačajnije za Javni servis?
- Najvažnija je finansijska konsolidacija RTS. Nasleđeni su ogromni gubici. RTS bi otišao u stečaj da se nije umešala država. Zahvaljujući pre svega sluhu premijera Vučica, RTS je spasen sigurne propasti. Vučić je znao koliko je Javni servis važan za naš narod i državu. Vučić sigurno zna i da je Javnom servisu potrebna ne samo finansijska već i programska konsolidacija i transformacija.

Kako vidite uspešno finansiranje RTS?
- Nerealno je očekivati da država finansira program iz budžeta. I građanima nije lako, i bez obzira na to što pretplata ili taksa ne bi bile velike, ipak osiromašuju budžet velikog broja domaćinstava. Imam predlog kako da finansiramo RTS i bez uključivanja sredstava iz budžeta na dosadašnji način i bez pretplate ili takse građana. Sredstva treba da izdvajaju većim delom oni koji od programa RTS stvaraju super profite i koji jedini u ovoj državi imaju izobilje para, bez prethodno velikih uloženih sredstava. Najvećim delom RTS treba da se finansira od kablovskih operatera, koji naplaćuju pretplatu i od tih enormnih prihoda izdvajaju ogromne pare za ulaganja i u druge srodne delatnosti. Ista je situacija i s operaterima u inostranstvu. Država plaća zakup čak pet satelita, a program koji se uglavnom gleda posredstvom kabla, a ne satelita, korisnici plaćaju isključivo operateru.

Prihodima od kablovskih operatera, prihodima od marketinga i delom naplatom usluga od države za skupštinske TV prenose, RTS bi mogao da finansira svoje redovne aktivnosti.

(LJ. S.)