Predstava „Male tajne“ reditelja Gorana Markovića premijerno će biti izvedena u nedelju u operi i teatru Madlenijanum u Zemunu.
Komad s pevanjem govori o tome kako su krajem rata formirani Beogradsko dramsko pozorište i Atelje 212, u čijem su osnivanju učestvovali roditelji autora Olivera i Rade Marković. Glumcu Miodragu Radonjiću filmski i pozorišni stvaralac poverio je ulogu njegovog oca.
- Goran me je na samom startu oslobodio pritiska. On je već na prvoj probi rekao: „Ljudi, ovo nije priča o mojim roditeljima i ovde niko ne igra nikakvu Oliveru niti Radeta.“ Ipak, pravio sam lik koji je inspirisan tim čovekom. Bavim se jednim jakim, samopouzdanim karakterom. Čast mi je što glumim Radeta Markovića - kaže Radonjić.
Kad si i kako odlučio da će gluma biti tvoj životni poziv?
- Sasvim slučajno. Bio sam sedmi razred kad sam vodio brata od tetke na audiciju za dramsku sekciju kod Snežane Bećarević. Kad sam diktirao njegove podatke, ona me je pažljivo pogledala i pitala da li bih i ja došao da vidim šta se tu sve radi. Već posle nekoliko časova, zaljubio sam se u glumu. Kasnije sam prešao u dramsku grupu Mike Aleksića, a potom upisao akademiju u klasi profesora Dragana Petrovića.
Dragan Bjelogrlić oduševljen je tvojim talentom, a nisi dobio ulogu za „Montevideo, bog te video“.
- Nisam prošao na kastingu za film, ali je posle mesec dana Bjela bio kod nas na času glume. Očigledno sam mu se tu dopao pošto me je zvao sutradan da se pridružim momcima u pripremama. Odradio sam pripreme, ali nisam dobio ulogu. S jedne strane mi je žao zato što je to dobar film, a s druge, svestan sam da je u tom trenutku to bilo najbolje za mene. Zapravo, sve što nam se događa u životu je dobro za nas, samo što nam je ponekad potrebna vreme da to shvatimo.
Javnosti si poznat kao kum Nine Janković, sa kojom igraš u komadu „Leptiri su slobodni“.
- Nina je sjajan drug i partner na sceni. Nedavno smo imali 50. izvođenje, a verujem da ćemo slaviti i 100. Predstava se dopada ljudima jer je vrlo emotivna i potresna.