Kroz istoriju neke žene su pokazale vrlo drugačiju stranu stereotipa "lepšeg pola". Nije iznenađenje da nisu muškarci jedini koji su počinili strašne zločine, mada u većini knjiga i priča iz istorije uglavnom su muškarci dobri ili loši tema i centar pažnje svega. Međutim, mnoge žene, uključujući majke, supruge, moćne žene, bogate žene, čak i lepe žene, sve one su uspele da dokažu da žene takođe mogu da budu strašne i da počine užasne zločine.
Neke od tih žena su možda jednostavno "pale" na pogrešnu stranu istorije koja ih pamti kao tiranine ili krvoločne vladare. Druge žene na ovoj listi su zle zbog hladnokrvnih zločina koje su učinile, a u nekim slučajevima su se i izvukle.Od legendarnih vladarki do bogatih naslednica sa mračnim tajnama, ove istorijske dame dokazale su da žene nisu uvek bile "sve što je lepo".
1. Kraljica Meri I Engleske, "Krvava Meri"
Kraljica Meri ! od Engleske bila je prva žena koja je uspešno zauzela presto Engleske i uživala je simpatije u početku njene vladavine. Narod je brzo prestao da je voli jer postajala sve poznatija po svojim zločinima prema Protestantima. "Kravava" Kraljica Meri postala je legendarna žena iz svih pogrešnih razloga. Ona je konačno završila sa terorisanjem na hiljade protestanata nakon što je nasledila presto u Engleskoj i Irskoj u julu 1553. godine. Kada je vratila Englesku u katoličku veru, spalila je na stotine verskih disidenata pa je i dobila nadimak "Kravava Meri".
2. Izabela I od Kastilje (Izabela od Španije)
U zavisnosti koja istorija vam padne pod šake, Izabela će biti ili uticajna vladarka ili tiranin.Za neke Izabela je bil amoćna i efikasna vladarka: ustvari 1974. godine papa Pavle VI imenovao je za beatifikaciju. Ona je takođe poznata kao pokriveteljka Kristofera Kolumba. Mnogi istoričari će reći da je ona bila odgovorna za guranje Španije u period moderne. Nažalost, ujedinjenje Španije pod novom zastavom kulture i religije došlo je po veoma mračnoj i skupoj ceni. U martu 1492. godine donesena je Alhambra dekret koji je primorao konverziju na desetine hiljada Jevreja i muslimana u katoličanstvo i to u trenutku inkvizicije. Mnogi su bili prisiljeni da napuste svoje domove i živote zbog ove grube politike, a na hiljade ljudi bilo je proganjano i pogubljeno. Da stvar bude još gora, mnogi iastoričari veruju da su vladari Španije podržavali ovu politiku jer su hteli da šire svoj uticaj i čak i da zarađuju od oduzete imovine "jeretika". Ovaj period je trajao sve do 1834. godine dok ga Izabela II nije rasformirala.
3. Empre Vu Zetian
Vu Zetian je impresivno, jedina žena kineski car u 4000 godina. Bila je ljubavnica cara Taizong koja se nakon njegove smrtu udala za njegovog sina. Tokom vladavine njenog muža ona je upravljala njegovim ovlašćenjima. Kada je i on preminuo, ona je postala vladar Kine od 690 do 705 godine. Sa svetlije strane, njena vladavina rezultirala je napretkom u religiji, obrazovanju i književnosti u Kini. Međutim, tokom njene vladavine bila je poznata po tome da je zloubotrebljavala svoju moć i učinila bi sve da zaštiti svoju retku i zavidnu poziciju. Ona je optužila one koji su joj se protivili za izdaju i bili su prognani ili pogubljeni. Poznata je i po trovanju ili izgladnjivanju rivala, mućenju i ubijanju civila, a kako legenda kaže ubila je i svoju ćerku u cilju zaštite pozicije i moći.
4. Grofica od Batorija
Srednjevekovna grofica od Batorija, za razliku od ostalih kraljevskih žena, nije bila željna moći. On anije imala neki stvarni uticaj, čini se da je bila zla samo radi zla. Za ovu ženu koja je živela sama u dvorcu, tvrdi se da je mučil ai ubila na stotine devojaka bez razloga. Uspela je da stvori sebi karijeru serijskog ubice namamivši mlade devojke u dvorac navodno zbog zaposlenja. Nakon žalbi, mađarska policija došla je da istraži slučaj. Jeziva scena: mrtve, umiruće devojke zatvorene, dokaz su njene brutalnosti. Uhapšena je ali je izbegla kaznu zbog njenog statusa, međutim živela je u kućnom pritvoru do kraja života. Nakon njene smrti grofica je postala legenda, a mnoge priče kružile su o njoj, kao da je prvi vampir.
5. Ranavalona I
Ona je sama sebe pozicionirala kao kraljicu posle smrti njenog muža, vladala je Carstvom Madagaskara 1828-1861. godine. Njena glavna politika je bila da zadrži suverenitet ostrva od Evropske kolonizacije i uticaja. ovo je mogla da bude plemenita ideja, ali u cilju izvršenja takve politike, ona je prvo morala da osvoji obližnja kraljevstva i da proširi svoj uticaj širom ostrva. Loristil aje prinudni rad i donela oštar pravosudni sistem tokom ove brutalne vojne kampanje i zabrane hrišćanstva. Svo koji su pokušali da zadrže hrišćanstvo, bili su pogubljeni. Njene metode bile su bizarne i brutalne: optuženi su bili primorani da pojedu otrov zajedno sa tri komada pileće kože, ako optuženi povrati sva tri komada bili su nevini, ako nisu uspeli - krivi su.
Ova kampanja prouzrokovala je gubitak miliona života i stanovništvo Madagaskara smanjilo se sa 5 miliona na 2,5 z asamo 6 godina njene vladavine.