Onaj ko želi da shvati današnje ponašanje Vladimira Putina, mora da zna i priču šta mu se dogodilo te dramatične noći u Istočnoj Nemačkoj pre 25 godina, piše BBC u priči o ruskom predsedniku.
Dramatični događaji dogodili su se 5. decembra u Drezdenu, nekoliko nedelja nakon pada Berlinskog zida kada je komunistički režim u toj državi već bio na izdisaju. Narod je upao u sedište istočnonemačke tajne policije Štazi, a mala grupa demonstranata odlučila je da krene prema lokalnom sedištu sovjetske tajne službe KGB.
"Stražar na vratima odmah je ušao u kuću", kazao je jedan iz grupe demonstranata Zigfrid Danat. Ali, nedugo zatim je iz sedišta izašao drugi KGB-ovac i upozorio ih da ne pokušavaju da upadnu u kuću.
"Moji "drugovi" su naoružani i imaju dozvolu za korišćenje oružja u krajnjoj nuždi", kazao je KGB-ovac, što je uverilo grupu da se povuče.
Ali, i član tajne službe znao je da je situacija i dalje opasna. Posle je i rekao da je od tenkovske jedinice Crvene armije tražio zaštitu u tom trenutku.
Odgovor na taj zahtev promenio mu je život i potpuno ga razočarao.
"Ništa ne možemo bez naredbe iz Moskve. A iz Moskve ćute", rekao mu je glas s druge strane telefonske linije.
Fraza "Moskva ćuti" od tada ga je proganjala, a potom je on postao ta "Moskva". Naravno, agent KGB koji je smirio demonstrante u Drezdenu bio je sadašnji ruski predsednik Vladimir Putin koji poslednjih godina prkosi Zapadu, vodi rat u Ukrajini kojoj je oteo i poluostrvo Krim.
"Mislim da je taj događaj ključan za razumevanje Putina", kazao je nemački biograf ruskog predsednika Vladimira Putina, Boris Rajhšuster i dodao kako bismo gledali potpuno drukčijeg Putina da nije bilo te epizode u Istočnoj Nemačkoj.
U tim trenucima saznao je kako političke elite sa njihovog položaja lagano može da zbaci narod, a video je i na koji način se to može dogoditi.
Putin je lagodnim životom sa suprugom Ljudmilom živeo u Drezdenu od sredine 80-ih godina. Živeli su u posebnom bloku stanova s drugim porodicama agenata KGB-a i Štazija. Ali, taj lep život u Drezdenu srušio se u jesen 1989. godine.
Početkom oktobra stanovnicima Istočne Nemačke koji su dobili politički azil u ambasadi Zapadne Nemačke u Pragu dozvoljeno je putovanje na Zapad u zapečaćenim vagonima. Kada su prolazili kroz Drezden, masa ljudi je pokušala da dse probije do njih kroz policijske kordone i da osigura beg.
Komunistički gradonačelnik Drezdena Volfgang Berghofer rekao je da su sovjetski tenkovi bili u gradu, a generali su mu potvrdili da će izaći na ulice, kako bi se izbeglo nasilje, jedino ako stigne naredba iz Moskve. Nakon pada Berlinskog zida 9. novembra, za predstavnike komunističkog režima situacija se još više zakomplikovala. I Putin je tada smatrao da treba poslati tenkove na ulice, ali "Moskva" pod vlašću Gorbačova je "ćutala".
Trauma za Putina je produbljena kada je u Drezden došao zapadnonemački kancelar Helmut Kol sa porukom o neizbežnom ujedinjenju Nemačke i propasti Istočne Nemačke. Urušavanje Istočne Nemačke u sledećim mesecima ostavilo je traga na njegov i život njegove porodice.
"Imali smo užasan osjećaj da više ne postoji država koja je zamalo postala naša. Moj komšija i prijatelj plakao je nedelju dana. Bila je to propast njihovih života i karijera", prisetila se tadašnja Putinova supruga Ljudmila.
Putin se potom vratio u svoju državu koja je potpuno promenjena pod Gorbačovom i sama je bila na rubu propasti.
"Tu promenjenu Rusiju nije razumeo i nije želio da prihvati", rekla je Putinova kritičarka Maša Gesen.
Mnogi poznavaoci ruskog predsednika smatraju da se njemu vrate loša sećanja na Drezden kada vidi okupljanja naroda i rušenje režima kao što je to bilo na kijevskom Majdanu. Putin je tada očito shvatio da se promena može dogoditi jedino silom, ali i slabošću, ali i delovanjem na emocije.
Godine 1989. u Drezdenu je video kako se patriotizam, u kombinaciji sa željom za demokratijom, pokazao moćnijim od komunističke ideologije. BBC zaključuje da se moramo prisetiti tih dana iz Drezdena kada se pitamo šta će Putin uraditi sledeće i da Rusija sigurno "neće ćutati" sve dok je Putin u Kremlju.
(Večernji.hr)