Stvar je u tome da ih dok ne dođu u Srbiju niko ozbiljno ne zadržava. Iz svojih zemalja, zahvaćenih ratom ili ekstremnom bedom, preko Turske i Grčke stižu u Makedoniju, a odatle im se putevi razilaze: preko Albanije odlaze ili u Italiju ili preko Crne Gore u Hrvatsku; jedan deo u zapadnu Evropu pokušava da stigne preko Bugarske, a drugi ulazi u Srbiju. I svi ti pravci „pokriveni“ su dobrom organizacijom krijumčara.
Punkt u Makedoniji
- Šverc ljudi unosniji je od šverca droge - kaže Boban Arizanović, šef Odseka pogranične policije za strance i suzbijanje ilegalnih migracija PU Vranje.
On zna jer područje koje je u njegovoj nadležnosti graniči se sa Makedonijom, Bugarskom i naslanja se na administrativnu liniju prema Kosovu. Drugim rečima, na jugu Srbije glavna je kapija za ulazak imigranata... A što se isplativosti tiče, računica je ovakva: za prebacivanje od makedonske granice do Leskovca ili Niša, recimo, od jednog imigranta uzme se 300 evra. Policija je u automobilu iz kog su bila izbačena sedišta nalazila po 15 nesrećnika - ili u kombiju 50! - pa ko hoće da izračuna zaradu, neka množi.
Multinacionalni posao
Krijumčari narkotika preorijentisali su se na ovaj posao, zadržavši svoje mreže i organizaciju.
- I policija i FBI i CIA i BIA, svi znaju za punkt u makedonskom selu Lojane, uz granicu naspram Miratovca u Srbiji. Imigranti tu ostaju i po desetak dana, dok im se ne obezbedi prihvat u Srbiji - kaže jedan od sitnijih šrafova u krijumčarskoj mašineriji.
Posao je „multinacionalan“: pojas uz granicu drže Albanci, a već posle Grdeličke klisure preuzimaju ih Srbi. Ekipa Kurira provezla se kroz sela duž Koridora 10, od pomenutog Miratovca sve do Bujanovca, trasom kojom idu i imigranti. Jedno albansko selo nastavlja se na drugo, a put se provlači između visokih ograda i grana u sokake u kojima je, čini se, lako zamesti trag svakoj potrazi.
U hodniku Policijske uprave Vranje Goran Krstić iz Odseka pogranične policije pretresao je mladića tamne puti i sitne građe. Sirijac se sam prijavio policijskoj patroli jer su mu, ispričao je, u Makedoniji pljačkaši uzeli mobilni telefon i novac. U rubovima odeće ostalo mu je 150 evra, a u rancu rezervne patike, vekna hleba u plastičnoj kesi i mleko u bočici od kisele vode.
- Ako uhvaćeni imigrant zatraži azil, šaljemo ga u jedan od centara u Srbiji. Ostale vodimo kod sudije za prekršaje, koji ih u 80 odsto slučajeva kažnjava uskraćivanjem boravka u Srbiji - kaže Krstić.
Zatim na red za evidentiranje dolazi jedan Pakistanac. U njegovoj torbi su dva mobilna telefona i punjači. Izbrijan je i deluje uredno iako je - paradoksalno - noć proveo u zatvoru. Na celom svom putu srpski zatvor za njih je najkomfornije mesto gde mogu da se nađu. Tu mogu da se okupaju i operu odeću... Izveštaji međunarodnih organizacija navode da prema ovim ljudima grčka i bugarska policija primenjuju brutalnu silu.
Grčke pretnje
- Tokom prošle i u prva dva meseca ove godine u centre za azil upućeno je 1.536 stranaca, a pred sudiju za prekršaje izvedena su 1.484. Računa se da još 20 do 30 odsto promakne neotkriveno - kaže Boban Arizanović.
A ako Grčka, u preganjanju sa kreditorima iz EU, ostvari pretnju da će sasvim otvoriti svoje granice za migrante, ovaj broj će se umnogostručiti.
Ucenjeni
PLAĆAJU VISOKU CENU
Put u EU košta od 5.000 do 10.000 evra. Ilegalcu taj novac pozajmljuju organizatori krijumčarenja, a on im dug odrađuje kad stigne u neku od evropskih zemalja. Ili fizičkim radom, ili krijumčarenjem, ili učešćem u terorističkim akcijama... Novac im se dostavlja za svaku etapu puta Vestern junionom ili na sličan način kako ih na putu ne bi opljačkali.
Statistika
ČETIRI ODSTO SU ŽENE
Ogromnu većinu imigranata, više od 90 odsto, čine muškarci starosti između 17 i 30 godina. Oko četiri odsto su mlađi od tog uzrasta, a toliko je i žena među njima. Neki analitičari iz ove oblasti zaključuju da je reč o nečijem smišljenom naseljavanju ovih ljudi, u najvećem broju slučajeva muslimanske veroispovesti, u Evropi.