Poljska gradi najveću fabriku propilena u Evropi

Shutter
Ulaganjem od čak 450 miliona dolara „Grupa Azoti“ postaje svetski igrač na tržištu plastike i rastvarača, kao i jedan od najvećih hemijskih kompleksa u Evropi

Investicijom od 450 miliona dolara poljska „Grupa Azoti“ (Grupa Azoty) ući će na svetsko tržište propilena i time će učvrstiti svoju poziciju jedne od najvećih hemijskih kompanija u Evropi.

Ta investicija, najveća u istoriji kompanije, omogućiće nastajanje najveće fabrike propilena u Evropi, važne hemikalije u proizvodnji plastike i rastvarača, koja se koristi za veliki broj proizvoda, uključujući auto-delove, podne obloge i igračke.

„Grupa Azoti“ jedan je od samo nekoliko poljskih privrednih giganata koji su uspeli da pređu granicu dominantnog položaja na nacionalnom tržištu i postanu kompanija od međunarodnog značaja u trenutku kada je poljska vlada konačno počela da podstiče najveće domaće korporacije da izađu na međunarodno tržište i da investiraju u nove oblasti poslovanja.

Pavel Jarčevski (Pawel Jarczewski), generalni direktor kompanije, rekao je da je ova investicija od „istorijskog značaja“.

„Ona otvara potpuno nove mogućnosti za budući razvoj kompanije“, rekao je za Fajnenšel tajms. „Ova investicija učvršćuje poziciju ‚Grupe Azoti‘ kao evropskog igrača sa perspektivom na tržištu hemijskih proizvoda.“

Nova fabrika, koja će moći da proizvodi 400.000 tona propilena godišnje, počeće proizvodnju 2019. godine. Očekuje se da će ovaj projekat povećati godišnje prihode kompanije, koja trguje svojim akcijama na Varšavskoj berzi, za 20 odsto - na 12 milijardi zlota (3,2 milijarde funti).

Procenjuje se da Evropa ima deficit propilena od oko 1.000 tona godišnje. Fabrika, koja će biti izgrađena u gradu Polis (Police) na severu zemlje, na obali Baltičkog mora, izvoziće 60 odsto proizvodnje, najavili su iz kompanije.

„Na evropskom tržištu je značajan manjak (propilena)“, kaže Jarčevski. „Ovo je visoko profitabilan projekat.“

Očekuje se da će ta investicija, koja je deo planiranih kapitalnih troškova „Grupe Azoti“ od dve milijarde dolara od ove do 2020. godine, biti pokrivena novim finansiranjem, ali je kompanija uskratila bilo kakve detalje o tome.

„Grupa Azoti“, koju kontroliše poljska vlada, takođe razmatra čak deset preuzimanja u inostranstvu u okviru ofanzivne diverzifikacije, kojom bi se uhvatio korak sa globalnim konkurentima.

Ova kompanija razmatra moguća preuzimanja u Češkoj, Mađarskoj i Litvaniji, kao i mogućnosti da investira u Africi, Maleziji i Južnoj Americi.

Ovo odrešivanje kese dolazi u trenutku kada Varšava oprezno napušta politiku izbegavanja rizika u upravljanju državnim kompanijama, prećutno priznajući da njene vodeće nacionalne kompanije zaostaju za svojim globalnim rivalima i zbog toga moraju da se šire van granica ne bi li ostale konkurentne.

KGHM, poljski državni koncern za proizvodnju bakra, kupio je rudnike u Kanadi, SAD i Čileu 2012. godine, državna petrohemijska kompanija „PKN Orlen“ kupila je kanadsku kompaniju za proizvodnju nafte i gasa prošle godine, a najveća poljska banka PKO Bank Polski dobila je zeleno svetlo da počne sa radom u ostalim delovima Evrope.

Poljski ministar finansija Vlođimjež Karpinski (Wlodzimierz Karpiñski), koji nadgleda vladine investicije, izjavio je da podržava „inovativnu investiciju ‚Grupe Azoti‘, koja je od strateškog značaja za zemlju i kontinent.“

Henry Foy - Varšava