Vladimir Putin samo pozira kao potpukovnik, kaže Oleg Kalugin, bivši KGB oficir i oštar kritičar ruskog predsednika. Kalugin takođe tvrdi da je Putin direktno nadgledao ratne zločine u Čečeniji i opstruirao istragu glavnog državnog tužioca o masovnoj korupciji u Kremlju.
Prema njegovim rečima, Putin je bio "samo major" u KGB-u, koji je napustio 1991. godine.
"Mogao je da postane potpukovnik godinu dana kasnije, ali nije", navodi Kalugin.
Kalugin, koji živi u SAD i koji je u Rusiji osuđen na 15 godina zatvora za izdaju, kaže da je imenovanjem Putina 1998. godine za direktora KGB-a, odnosno kasnije FSB-a (Federalna služba bezbednosti), prekršeno osnovno pravilo agencije da na njenoj čelnoj funkciji može biti samo general. On je takođe potvrdio spekulacije da je FSB bio iza skandala sa seks snimkom kojim je okončana karijera Jurija Skuratova, veoma agilnog glavnog državnog tužioca Rusije kasnih devedesetih godina.
Kalugin kaže da je Skuratov uklonjen da bi ga sprečili da nastavi sa daljom istragom o korupcionaškim poslovima za koje se verovalo da ih je vodio bivši ruski predsednik Boris Jeljcin, čovek koji je Putina doveo na vlast, kao i njegovi bliski saradnici, među kojima su i Jeljcinove ćerke.
"Bila je to specijalna operacija FSB sa ciljem da se diskredituje jedan važan službenik, a u videu su se poslužili sa osobom koja je jako ličila na glavnog državnog tužioca", izjavio je Kalugin, objašnjavajući kontroverzan video, objavljen 1999. godine, na kome se vidi čovek (navodno tužilac Skuratov) u krevetu sa prostitutkama.
Bivši KGB-ov zvaničnik je takođe imenovao dva navodno bivša saradnika ruske tajne službe: vatrenog ruskog nacionalistu Vladimira Žirinovskog i pokojnog čelnika Ruske pravoslavne crkve, patrijarha Alekseja. Kalugin kaže da je lično poznavao Alekseja i da mu je vrhovni sveštenik priznao sve o svojim tajnim sovjetskim vezama sa tajnom službom, ali da je to pravdao kao jedini način da u tom vremenu sačuva rusku crkvu.
Kalugin se takođe prisetio i na jedno od najbezočnijih ubistava u dvadestom veku: ubistvo bugarskog pisca i disidenta Georgija Markova u Londonu u sred Hladnog rata. Kalugin kaže da je Markova ubila bugarska tajna služba i da je Juri Andropov, koji je tada bio na čelu sovjetskog KGB-a, dao zeleno svetlo za to ubistvo. Markov, koji je živio u egzilu u britanskoj prestonici, otrovan je vrhom kišobrana dok je čekao autobus na londonskom Vaterlu mostu, septembra 1978. Umro je četri dana kasnije u 49. godini, ostavivši za sobom ženu i dvogodišnju kćer. Kalugin tvrdi da je Andropov prvobitno nameravao da odbije zahtev Bugara da im pomognu u ubistvu, ali se naknadno predomislio, jer je odbijanje moglo da naškodi odnosima Moskve sa bugarskom obaveštajnom službom.
Kako objašnjava, KGB je samo pomago svojim bugarskim kolegama, i Andropov je zabranio svojim potčinjenima da direktno učestvuju u ubistvu. - Ipak, KGB-ova laboratorija im je dala otrov koji je tada korišćen u kišobranu - ispričao je.
"To je bukvalno bilo samo miligram otrova, mala kap ricina smeštena u kapsuli na vrhu kišobrana. Kada se kišobran otvori, i na daljini od tri do pet metara, dovoljno je samo da bocne nekoga", navodi on.
Kalugin je bio uhapšen u Londonu 1993, i ispitivan o ovom ubistvu, ali je pušten bez podizanja optužnice. Ubice Markova nikada nisu privedene pravdi.
Sasvim slučajano, Kalugin je takođe povezan i sa slučajem Aleksandra Litvinjenka, bivšeg oficira FSB-a, koji je umro u Londonu u novembru 2006. godine, nakon što je popio čaj sa radioaktivnom supstancom polonijum-210.
Kalugin veruje da je Litvinenka ubila FSB zbog otkrivanja onoga što on naziva "neuljudnim aspektom" Putinovog privatnog života. On kaže da je lično upozorio Litvinjenka o opasnostima koje vrebaju zbog iznošenja takvih detalja u javnost.
"Zvao sam ga kada je bio u Londonu i rekao mu da nije trebalo da piše o stvarima iz Putinovog privatnog života", ekao je Kalugin i dodao: "Onda je umro, moje upozorenje je bilo zakasnelo".
Ovaj incident, pak, njega samog nije odvratio da otvoreno kritikuje Putina i njegovu politiku. Njih dvojica su razmenjivali oštre kritike. Kalugin je ruskog lidera etiketirao kao "iscrpljenog" lidera, ali i kao "ratnog zločinca", misleći na nekažnjena razaranja koje su ruske snage počinile tokom Dugog čečenskog rata. Upitan da li se plaši da bi mogao da doživi sudbinu Markova i Litvinjenka, Kaluging tvrdi da ga štite uticajni prijatelji iz Putinovog najbližeg kruga.
Ali ipak ima jedna tema koju ne namerava da načinje baš radi svoje lične sigurnosti. Reč je o Putinovom skrivenom privatnom životu. "Kada me to pitaju o Putinu", kaže Oleg Kalugin, ja odgovaram: "Pitajte njegovu ženu, sa njom je proveo 30 godina".
(Slobodna Evropa)