BATUT: 30 smrti povezano sa gripom
BEOGRAD - U Srbiji je ove godine prijavljeno 30 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa gripom, a najveći broj 17 smrtnih slučajeva, izazvao je virus A (H3), izjavio je danas direktor Instituta za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut, Dragan Ilić.
“Ukupno je prijavljeno 30 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa gripom. Pretežno se radi o starijim osobama, a imamo podatak da se radi o udruženim oboljenjima. Niko od njih nije bio vakcinisan”, rekao je Ilić na sednici Odbora Skupštine Srbije za zdravstvo.
“Ono što karakteriše ovu sezonu, možda to u javnosti ne izgleda tako, a to je da je ona uobičajena. Imamo povećan broj obolelih od gripa, ali nije nešto neuobičajeno u odnosu na ranije godine”, prokomentarisao je on i dodao da se ti podaci dostavljaju i Evropskom centru za kontrolu bolesti i Svetskoj zdravstvenoj organižaciji.
Ilić je izneo podatak da je od početka sezone do sada registrovano ukupno 129.638 obolelih sa kliničkom slikom gripa, a u poslednjoj nedelji, zabeležen je značajan pad novoobolelih u odnosu na prethodne nedelje.
“To ukazuje na činjenicu da se broj obolelih smanjuje. U ovoj nedelji u odnosu na prethodnu, broj obolelih je manji za oko 30 odsto”, precizirao je.
Ukupno je registrovano i laboratorisjki potvrđeno 304 slučajeva oboljevanja od gripa, a u cirkulaciji je najprisutniji virus tipa A (H1) i on je zastupljen sa nekih 49 odsto, zatim A (H3) sa 36 odsto, rekao je Ilić i dodao da kako se infekcija smiruje, tako se menja i struktura prisustva virusa gripa.
“Tako da sada imamo rast broja obolelih od tipa A (H3), a na početku epidemije dominantan je bio A (H1)”, napomenuo je direktor Batuta.
Kako je naveo, ove godine obezbeđeno je 235.000 doza vakcina protiv gripa, za najugroženije grupe, a iskorišćneo oko 90 odsto, odnosno 209.623 doze, što je znatno više nego prethodnih godina, ali je to daleko ispod realnih potreba koliko populacija treba biti vakcinisana.
“Ostaje nam obaveza da narednih godina podignemo nivo obuhvata vakcinama protiv gripa, pre svega populacija u riziku, kod osoba starijih od 65 godina, trudnica, hroničnih bolesnika i dece”, zaključio je Ilić.