Pristajanje ruskih brodova u nekadašnju tajnu norvešku pomorsku bazu NATO-a na Arktiku, izazvalo je zabrinutost bivših vojnih čelnika usred najveće krize od kraja Hladnog rata, piše AFP.
Ironično, bazu Olavsvern 2009. zatvorila levičarska vlada sadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga
Norveška arktička obala povratila je svoju stratešku važnost, jer su napetosti između Rusije i članica NATO saveza dosegle razmere koje nisu viđene od raspada Sovjetskog Saveza.
Klimavi odnosi su doveli do velikih kritika zbog zatvaranja pomorske baze Olavsvern, masivnog kompleksa u planinama blizu grada Trumsea, koji je zatvoren od 2009. godine. Do zatvaranja je dovela tada naizgled smanjena opasnost od strane Moskve.
Bivši norveški viceadmiral Einar Skorgen i ostali kritičari kažu da je Norveška sama sebi oduzela presudno uporište na dalekom severu, prisiljavajući svoje podmornice da putuju stotine dodatnih kilometara iz svojih baza kako bi odbranile tu oblast.
Osim toga, tri ruska broda provela su zimu usidrena duboko u planinskom skloništu, nekad strogo čuvanom vojnom postrojenju.
"Mi smo jedina zemlja uz Rusiju koja je stalno prisutna u Barencovom moru, gde delimo zajedničku granicu. Očito je da bi naša mornarica trebalo da bude stacionirana tamo, uključujući i naše podmornice", smatra Skorgen.
"Ako naši brodovi nisu tamo gde su potrebni, onda mogu biti i otpisani svi zajedno", ističe Skorgen.
Način na koji je baza promenila vlasnika i završila u rukama ruskih istraživačkih brodova, od kojih su neki navodno povezani s "Gaspromom", dodatno je razbesneo bivše vojne zapovednike.
Kada je ponuđena na prodaju i kada se nijedan kupac nije javio na početni oglas, norveški preduzetnik je 2013. godine sklopio posao za samo 4,6 miliona evra.
Novi vlasnik Gunar Vilhelmsen rekao je da nema više nikakvih tajni koje okružuju bazu.
"Ne otkad su je vojska i NATO stavili na prodaju putem interneta, zajedno s fotografijama svakog kutka i pukotine', rekao je Vilhelmsen.
Ipak, potencijal za ruske vojne aktivnosti na istraživačkim brodovima zabrinuo je mnoge vojne stručnjake, pogotovo bivše zvaničnike koji su sve skloniji tome da iznose svoje mišljenje.
"Rusija je zemlja u kojoj država ima uticaj nad svim komercijalnim ili poludržavnim preduzećima. Jasno je da vrlo malo ljudi zna što se događa na tim plovilima", rekao je penzionisani viceadmiral Jan Reksten.
Dodao je kako je prodaja Olavsverna dvostruki gubitak jer su norveške oružane snage izgubile važnu bazu i sada tamo pristaju rusku brodovi.
Ironično, odluku o zatvaranju baze donela je levičarska vlada Jensa Stoltenberga, koji je kasnije postao genaralni sekretar NATO-a i koji je upozorio zemlje da ne smanjuju straže kada je reč o Rusiji.
Bloger Kjel-Ola Klejven, koji piše o bezbednosnim pitanjima u Norveškoj, aferu je prozvao najvećom greškom u novijoj istoriji zemlje.
Uprkos protestima, trenutna norveška vlada nije pokazala znakove da bi mogla da promeni odluku svojih prethodnika.
"Ne postoje planovi za ponovno uspostavljanje vojnih objekata u Olavsvernu", rekao je politički savetnik ministra odbrane Audum Alvorsen. Dodao je kako oružane snage nemaju ovlašćenja za uvođenje ograničenja u luci niti ovlašćenja za praćenje civilnih brodova koji pristaju u nju.