Američki mediji, poput Glasa Amerike i Radio Slobode gube informativni rat ne samo protiv sve moćnijih ruskih TV kanala koji izveštavaju direktno iz Donbasa u Istočnoj Ukrajini, nego i protiv radikalnih islamista.
Ono u čemu su svojevremeno Amerika i njeni saveznici bili superiorni u odnosu na SSSR, danas je postalo slabost Vašingtona.
Televizijski kanali iz Rusije, ali i drugi mediji, sve vreme ratovanja na istoku Ukrajine imali su po nekoliko ekipa na liniji fronta, odakle su uživo informisali svoju ali i svetsku javnost. Paralelno su izveštavali i iz ukrajinske prestonice Kijeva. Tako je bilo i na Krimu. Kao što su nekada ruski mediji bili spori u izveštavanju sa mesta događaja, tako sada američki kaskaju za moskovskim.
U Vašingtonu tvrde da njihove propagandne radio-stanice dobijaju deset puta manje novca nego moskovske. Po američkim procenama Rusija za svoju propagandu troši od 400 do 500 miliona dolara godišnje dok Vašington za tu svrhu izdvaja samo 20 miliona dolara. Od pripajanja Krima Rusiji u februaru prošle godine, Kongres SAD je odobrio 15 miliona dolara za proširinje programa namenjinih stanovnicima Ukrajine.
Analiza neuspeha
Poraz od ruskih medija priznaju i u Kongresu SAD, gde je pres sekretar Komiteta za međunarodne poslove Ed Rojs kazao:
- Putinova propaganda nanosi jedan za drugim udarac našoj zemlji!
Iako Amerikanci smatraju da im sada glavobolju pre svih prave ruski propagandni TV kanal Raša tudej i kineska državna kompanija CCTV, još 2011. godine tadašnja američka državna sekretarka Hilari Klinton govorila je da “SAD gube u informativnom ratu protiv stranih kanala koji informišu na engleskom jeziku”. Tada se pominjala Al Džazira, danas Raša tudej.
U Ukrajini takođe smatraju da su izgubili informativni rat protiv Moskve. Zbog toga je u Kijevu napravljena koncepcija TV kanala Ukrajina danas. Ali za efikasno emitovanje potrebno je mnogo novca, a zemlja je trenutno pred bankrotom.
Tatari bez medijskog nastupa
Televizijski kanal ATR, namenjen krimskim Tatarima, prestao je sa radom pošto nije dobio dozvolu ruskih nadležnih organa za emitovanje programa, što je naišlo na veliko nezadovoljstvo tatarskih aktivista, ali i Kijeva. Krimski Tatari su se inače protivili pripajanju Krima Rusiji i čine 13 odsto stanovništva na poluostrvu.
Ruske vlasti su nakon pripajanja Krima optuživale za ekstremizam ovu televizijsku stanicu koja emituje program na ruskom, tatarskom i ukrajinskom.
Tatare je tokom Drugog svetskog rata Staljin proterao u centralnu Aziju, a na Krim su se vratili nakon raspada Sovjetskog Saveza.
(Večernje novosti)