Roditelje studenta iz Sjenice Faruka i Hankiju probudio je sin, koji je posle 10 dana agonije izbavljen iz ratom zahvaćenog Jemena
SJENICA - Radosno jutro u kući Faruka i Hankije Dacić na Pešteru.
Njihov sin Suad, pošto je dva dana ranije izbavljen iz ratom zahvaćenog Jemena, stigao je juče u zoru svojoj kući, ocu i majci u zagrljaj.
- Sunce nas jutros ogreja - očiju punih suza dočekala je na kućnom pragu sina majka Hankija.
I otac Faruk i brat Zijad, koji su bili slomljeni brigom, juče su sijali od sreće.
Suad, vidno umoran od dugog puta koji je vodio preko Džibutija, Moskve, Beograda, do sela Cetanoviće na Pešteru, juče je, dok su sa svih strana u kuću stizali rođaci da Faruku i Hankiji čestitaju povratak sina, prepričavao detalje drame:
- Najteže mi je bilo one večeri, pre desetak dana, kad sam, predosećajući šta može da se desi, stigao na aerodrom u Sani i predao prtljag. Čekao sam ukrcavanje u avion kad je počelo bombardovanje, eksplozije na sve strane. Narod je počeo da beži s aerodroma, a ja sam više od dva kilometra, dok su okolo padale bombe, pešačio ka studentskom domu - priča Suad.
U međuvremenu, akcija spasavanja je pokrenuta, Suad je nekoliko dana bio na vezi s našim ambasadama, konzulima u Dubaiju, Kuvajtu, Kairu...
- U četvrtak sam se čuo sa našom ambasadom u Dubaiju, oni su zvali Ambasadu Srbije u Moskvi, ambasada iz Moskve rusku ambasadu u Sani... Omogućili su mi da se ukrcam u već prepuni avion - priča Suad.
- U avionu je nastupilo olakšanje. Mi smo bili među prvima koji su evakuisani iz Sane - kaže Suad, koji je bio na završnoj godini islamskih studija.
(Z. Š.)
Njihov sin Suad, pošto je dva dana ranije izbavljen iz ratom zahvaćenog Jemena, stigao je juče u zoru svojoj kući, ocu i majci u zagrljaj.
- Sunce nas jutros ogreja - očiju punih suza dočekala je na kućnom pragu sina majka Hankija.
I otac Faruk i brat Zijad, koji su bili slomljeni brigom, juče su sijali od sreće.
Suad, vidno umoran od dugog puta koji je vodio preko Džibutija, Moskve, Beograda, do sela Cetanoviće na Pešteru, juče je, dok su sa svih strana u kuću stizali rođaci da Faruku i Hankiji čestitaju povratak sina, prepričavao detalje drame:
- Najteže mi je bilo one večeri, pre desetak dana, kad sam, predosećajući šta može da se desi, stigao na aerodrom u Sani i predao prtljag. Čekao sam ukrcavanje u avion kad je počelo bombardovanje, eksplozije na sve strane. Narod je počeo da beži s aerodroma, a ja sam više od dva kilometra, dok su okolo padale bombe, pešačio ka studentskom domu - priča Suad.
U međuvremenu, akcija spasavanja je pokrenuta, Suad je nekoliko dana bio na vezi s našim ambasadama, konzulima u Dubaiju, Kuvajtu, Kairu...
- U četvrtak sam se čuo sa našom ambasadom u Dubaiju, oni su zvali Ambasadu Srbije u Moskvi, ambasada iz Moskve rusku ambasadu u Sani... Omogućili su mi da se ukrcam u već prepuni avion - priča Suad.
- U avionu je nastupilo olakšanje. Mi smo bili među prvima koji su evakuisani iz Sane - kaže Suad, koji je bio na završnoj godini islamskih studija.
(Z. Š.)
Pomoć sa svih strana
ZAHVALAN BOGU I DRŽAVI SRBIJI
Zahvaljujem bogu. Vera mu uči da na dobro uzvratim dobrom, a ako to nisam u mogućnosti, onda, u najmanju ruku, da budem zahvalan. Zahvaljujem Mešihatu IZ u Srbiji, koji je pokrenuo akciju, zahvalan sam premijeru Vučiću, koji je na ovaj način pokazao da Srbija brine o svojim građanima. Hvala i MSP Srbije, ambasadama i konzulatima u Dubaiju, Kuvajtu, Alžiru, Saudijskoj Arabiji, Rusiji. Svim ljudima koji su mi nudili pomoć - kaže Suad.