U trenutku napada u aleksinačkoj Hitnoj pomoći dežurali su sva lekara, dva vozača i dve medicinske sestre. Jedna od njih bila je i Suzana Turk.
- Mi smo smenu počeli u devetnaest sati. Trinaestog dana bomba je pala pred našu zgradu! Čuli smo neljudsku buku, sve je počelo da se ruši, vrata su ispadala iz okvira. Eksplozija je koleginicu bacila preko mene - priseća se Suzana.
- Iste noći, službu Hitne pomoći preselili smo u prostorije stare bolnice. Ranjene su donosili do jutra - seća se ona.
Nekoliko dana kasnije neko je, Suzana ne zna ko, u ruševinama zgrade u kojoj ih je zatekla eksplozija našao zidni sat. Pri padu ispala mu je baterija i kazaljke su se zaustavile na 20 do 10. Vratili su ga na zid. Zaustavljenog. Ne da pokazuje novo vreme, nego da svedoči o starom.