SPORTISTI, OPREZ: Zbog dopinga otkazuju organi!

Najčešće se koriste preparati koji za kratko vreme povećaju mišićnu masu, ali kod dugotrajnog i nekontrolisanog unosa mogu da dovedu do brojnih poremećaja, upozorava pukovnik prof. dr Zoran Šegrt

Nakon završenog Medicinskog fakulteta u Beogradu i prijema u vojnu službu započeo je karijeru kao lekar. U jednom trenutku upućen je na Vojnomedicinsku akademiju na specijalizaciju interne medicine, koju je u roku završio sa odličnom ocenom. Zatim su usledile različite dužnosti - od kliničkog lekara, načelnika odeljenja i načelnika Klinike za toksikologiju, do načelnika Sektora za lečenje, kao najveće organizacione celine Vojnomedicinske akademije. Od 29. decembra nalazi se na dužnosti načelnika te ustanove.

Koliko je teško baviti se tim granama medicine i koliko dopingovanje kod mladih može da bude opasno po zdravlje otkrio nam je pukovnik prof. dr Zoran Šegrt.

Bavili ste se zbrinjavanjem brojnih pacijenata akutno otrovanih različitim vrstama hemijskih materija. Da li postoji pacijent koga nikada nećete zaboraviti?

- Na Klinici za urgentnu i kliničku toksikologiju Centra za kontrolu trovanja svake godine se u proseku zbrine oko 4.500 akutno otrovanih. Dok sam bio načelnik Klinike za toksikologiju, dogodilo se da smo primili majku koja se otrovala pečurkama. Njih je sama ubrala u šumi, a pojela ih je sa svojom šestogodišnjom ćerkom. Kako se na našu kliniku primaju samo osobe starije od 14 godina, majku su dovezli, a dete je prebačeno u jednu od pedijatrijskih ustanova. Nažalost, ono je preminulo, a majku smo uspeli da spasemo. Imao sam tu neprijatnu obavezu da majci saopštim da je njeno dete, kome je ona pripremila obrok s pečurkama, preminulo. Stajao sam pored nje nemo. Bilo mi je veoma teško. Cela klinika je plakala.

Koji pacijenti vam se najčešće obraćaju za pomoć kad je u pitanju toksikologija?
- To su uglavnom pacijenti akutno otrovani alkoholom. Dolaze svi - od pripitih do životno ugroženih. Međutim, ljudi sa istim procentom alkohola u krvi različito reaguju. Neki dođu s koncentracijom koja je po knjiškim podacima inkopatibilna sa životom. Brojna su i trovanja lekovima, pesticidima, gljivama, kućnom hemijom...

Autor ste više knjiga u oblasti toksikologije, među kojima je i jedna posvećena doping kontroli. Kakvo je stanje kod nas po tom pitanju?
- Vrhunski sportisti su pod stalnim monitoringom. Međutim, problem su amateri i sportisti nižih kategorija, kod kojih ne postoji striktna kontrola. S druge strane, postoje i određene supstance koje zvanično nisu zabranjene, a koje se koriste.

Kakvo je stanje po pitanju upotrebe „hemije“ kako bi se za kratko vreme u teretani dobila što veća masa mišića?
- Najčešće se koriste preparati na bazi steroida, koji inače služe za nadoknadu pojedinih hormona. Oni za kratko vreme mogu da povećaju mišićnu masu, ali kod dugotrajnog i nekontrolisanog unosa mogu da dovedu do brojnih poremećaja fizioloških funkcija organizma - od poremećaja funkcije endokrinog sistema, otkazivanja pojedinih organa, pa do psihičkih poremećaja. Pojačana agresivnost prema najbližima i okolini jedan je od simptoma njihovog nekontrolisanog korišćenja.