NS hibridi kukuruza za setvu u 2015. godini

Nsseme
Kukuruz je naša vodeća ratarska biljna vrsta. Gaji se na oko 1,2 miliona hektara i zauzima veće površine od strnih žita, soje, suncokreta i šećerne repe zejedno, sa kojima se najčešće smenjuje u plodoredu.

U klimatski povoljnim godinama, kao što je bila 2014. godina, u Srbiji se proizvede više od 6 miliona tona kukuruza ukupne vrednosti preko 700 miliona eura.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad je jedan od začetnika modernog oplemenjivanja kukuruza u Srbiji. Institut je osnovan 1938. godine, a od 1953. godine se organizovano bavi oplemenjivanjem kukuruza. Moderno oplemenjivanje hibridnog kukuruza u Institutu je započeto na populacijama kukuruza koje su oko 500 godina gajene na našim prostorima pre nego što su uključene u oplemenjivačke programe. Budući da su rasle u našim klimatskim uslovima, pod uticajem prirodne selekcije stvoren je jedinstveni tip kukuruza prilagođen našim uslovima gajenja.

Bogato genetičko nasleđe iz prošlosti, organizovan rad na oplemenjivanju uz primenu savremenih metoda oplemenjivanja i kontinuitet u radu su rezultirali hibridima kukuruza koji se odlikuju odličnom prilagodljivošću i visokim potencijalom za prinos zrna. U Institutu je do sada priznato oko 300 hibrida kukuruza koji se gaje u Srbiji i 20 zemalja sveta.

Pred svaku sezonu setve kukuruza postavlja se uvek isto pitanje: Koji hibrid odabrati za predstojeću setvu? Veliki broj faktora utiče na izbor hibrida, od kojih ćemo nabrojati samo neke: prirodni uslovi za gajenje (temperature, padavine, tip zemljišta), stanje zemljišta u pogledu zaliha zimskih padavina, namena proizvodnje i drugi. U zavisnosti od namene proizvodnje naša je preporuka:

Za rano suvo zrno – berba u zrnu: NS 3014, NS 3022, NS 4023, NS 4030 i NS 4051.

Za berbu u klipu: NS 5043, NS 5051, NS 6030, NS 6010, NS 6102, NS 7020, ZENIT.

Za silažu: NS 4015, NS 5010, NS 6043, NS 770 i TISA.

FOKUS ULTRA hibridi: NS 444 ultra i NS 640 ultra.

Za posebne namene: NS 609b i NS 620k.

Pogledajte sve savete iz oblasti poljoprivrede