Usko grlo plaši tvorce politike ECB

Tvorci politike u Evropskoj centralnoj banci (ECB) pokazali su da su zabrinuti da bi (privredni) rast u evrozoni mogao biti slabiji nego što su sugerisale optimistične prognoze koje su objavili njeni zaposleni početkom marta, navodi se u zapisniku s poslednjeg sastanka posvećenom određivanju (glavne kamatne) stope.

Dok članovi Upravnog saveta „uglavnom dele mišljenje“ ekonomista ECB da su očekivanja u vezi s privredom evrozone pozitivna, izveštaj navodi da su neki tvorci politike „skrenuli pažnju da izgledi za rast za 2017. zavise od izvesnog broja faktora koji bi mogli postati manje podsticajni za rast kako se ovaj projektovani period bude bližio kraju“.

Zaposleni u ECB očekuju rast od 1,5 odsto za ovu godinu, 1,9 odsto za 2016. i 2,1 odsto za 2017, kako efekti programa kvantitativnog popuštanja (QE) centralne banke budu prožimali privredu evrozone. Ove projekcije, koje su objavljene posle sastanka Upravnog saveta održanog 5. marta u Nikoziji, pokazivale su da će cene ostati na istom nivou ove godine, pre nego što porastu za 1,5 odsto sledeće, kao i za 1,8 odsto u 2017. godini - što je blizu cilja centralne banke od „ispod, ali blizu dva odsto“.

Ove projekcije su optimističnije od onih koje daje većina prognoza koje nude analitičari.

Prema zapisniku, neki tvorci politike smatraju da bi rast mogao biti niži od predviđenog ukoliko bi se cene nafte oporavile brže nego što se očekuje, ili ukoliko svetska trgovina ne bi znatno ojačala.

Oporavak evrozone mogao bi biti ograničen takozvanim uskim grlima, odnosno nedovoljnim napretkom na polju strukturnih reformi država-članica koje uvode preko potrebne, ali u političkom smislu nepopularne ekonomske reforme.

Takođe nije jasno „u kojoj meri bi monetarna politika i dalje podupirala rast u 2017. godini“ nakon što dođe kraj programu kvantitativnog popuštanja ECB.

Martovske prognoze su prve koje procenjuju uticaj programa kvantitativnog popuštanja ukupne vrednosti 1.100 milijardi evra na privredu evrozone.

ECB namerava da kupuje obveznice iz javnog i privatnog sektora u iznosu od 60 milijardi evra (mesečno) do septembra 2016. godine.

Izveštaj ukazuje na to da se na sastanku Upravnog saveta niko nije zalagao za manji obim programa kvantitativnog popuštanja, uprkos vestima o privredi koje su bolje od očekivanih.

„Martovske projekcije su potvrdile da je potrebna puna primena QE da bi se mandat Upravnog saveta sproveo u potpunosti“, navodi se u zapisniku.

Znaci koji ukazuju na snažniji oporavak evrozone podstakli su priče da bi ECB mogla početi da smanjuje obim kupovine obveznica pre septembra 2016. godine.

Claire Jones - London