Iako najčešće prevrnemo očima i obrišemo ih, stotine reklamnih poruka, ponuda i notifikacija koje nam zatrpavaju mejlove nisu samo obična gnjavaža. Većina su zamke za finansijsku prevaru, iznudu a ponekad i otvorenu pljačku.
Od molbi propalih nigerijskih prinčeva do fejsbukovih ponuda za rad kod kuće, donosimo listu najpoznatijih i najčešćih prevara u vašem inboksu i savete kako prevariti prevarante.
Nigerijska šema ili "419"
Potpuno je neverojatno da je ovako providna prevara ikada zaživela. Pravo internetsko čudo, takozvana nigerijska šema ili “419” opstala je godinama i još je jedna od najuspešnijh i najpoznatijih. Ime je dobila po članku nigerijskog kaznenog zakona koji prevaru definiše kao kazneno delo. Samo u 2013. prevarantima je donela 12,7 milijardi dolara. Na mejl vam stigne pismo “člana bogate nigerijske porodice" (koriste i druge zapadnoafričke države) kom je umro neko važan i zbog sigurnosnih razloga želi da izvuče novac iz zemlje. Privremeno bi ga stavio na vaš račun i to je spreman velikodušno da plati, samo biste trebali da mu odmah unapred uplatite beznačajan iznos za provizije.
Šta uraditi: Ignorišite i nikad nikome u mejlu ne dajte lične podatke ako niste sigurni s kim komunicirate.
Odobreno vam je!
Pošalju vam mail u kom tvrde da ste kreditno sposobni za bankovnu pozajmicu ili dobar limit na kreditnoj kartici, samo kod potpisivanja dokumenata za karticu trebate da uplatite mali iznos za troškove. Iako se čini jednako prozirna kao nigerijska, ova je šema začuđujuće uspešna, posebno među ljudima koji su u finansijskim problemima.
Šta uraditi: Neke kompanije zaista naplaćuju godišnju članarinu za kreditne kartice ali nikad na ovaj način. Akreditovane banke ne proveravaju vašu kreditnu sposobnost pre nego što zatražite kredit.
Fišing
Dobijete mejl od kompanije koja vam je poznata, recimo svoje banke ili trgovačkog lanca u kom često kupujete. Poruka vas vodi na stranicu gde se traži da date e-mejl i šifru za logovanje na mejl, a onda to šalje prevarantima. Fišing šeme su verovatno najčešći oblik prevare na internetu. Sumnja se da je velika hakerska provala u američki trgovinski lanac Target u kojoj su pokradeni milioni podataka o adresama i kreditnim karticama kupaca, počela upravo kao fišing šema.
Šta uraditi: Nikad ne klikćite na linkove u sumnjivim mejlovima jer biste kompjuter mogli da izložite virusima i zloćudnom softveru. Iako se čini da je kompanija koja šalje mejl poznata i pouzdana, to je varka, legitimne kompanije nikad ne rade tako. Ključne lične podatke na njihove stranice možete da upisujete samo ako s njima već imate neku vrstu konvencionalnog ugovora uz niz provera.
Humanitarna pomoć
Kad god se dogodi velika elementarna nepogoda, na mejl vam stižu molbe za donacije u fondove za pomoć žrtvama. Misleći da donirate novac, mogli biste predati broj kartice i druge podatke za plaćanje kriminalcima.
Šta uraditi: Donirajte, ali samo preko proverenih institucija. charitynavigator.org (www.charitynavigator.org) je dobro mesto za proveru humanitarnih organizacija
Putovanja
Društvene mreže prevarantima su otvorile neslućene mogućnosti, jer sada mogu da privlače žrtve dobrim fotografijama na Pinterestu, Tviteru, Instagramu, Fejsbuku i prevariti čak i iskusne putnike. Kad kliknete na divnu sliku resorta ili plaže koja reklamira besplatna putovanja ili avionske karte, zamoliće vas da ispunite anketu s puno ličnih podataka ili da upisivanjem mejla i šifre otvorite kompjuter zloćudnom softveru.
Šta uraditi: Sve velike aviokompanije i operateri u turizmu imaju stranice na društvenim medijima, ali treba uvek proveriti da li su povezane s njihovim (pravim) veb stranicama. Ne verujte linkovima na Tviteru i sličnim trikovima koji koriste vašu dekoncentriranost.
Pomoć dužnicima
Ljudi koji su se našli u noćnoj mori prezaduženosti lako padaju na mejlove u kojima prevaranti tvrde da im mogu pomoći da smanje i konsoliduju dug ili da ga se reše. Sve što se traži je uplata malog avansa za operativne troškove.
Šta uraditi: Kao i u slučaju mejlova u kojima se nude kreditne kartice, ne dajte nikakve podatke o finansijama, posebno ako ste u finansijskim problemima.
Lutrija
Čestitamo! Dobili ste na lutriji! Osim što niste. Lažni mejlovi stižu iznenada iz izmišljenih međunarodnih kompanija za igre na sreću i tvrde da trebate da pošaljete samo mali iznos za troškove obrade ili da kontaktirate nekoga ko će vam organizovati isplatu.
Šta uraditi: Ne treba objašnjavati da sigurno niste dobili na igrama na sreću ako ih niste igrali. Kad dobijete na lutriji, vi se javljate njima, ne traže oni vas.
Lažna uplata
Prodavali ste nešto na internetu i javljaju vam da je osoba koja je izlicitirala najbolju cenu uplatila više nego što je trebala. Pošalju ček na kom se vidi iznos i zamole da vratite razliku, ali ček je lažan i nakon što pošaljete novac, moraćete da pokrijete i iznos na čeku.
Šta uraditi: Nikad ne prihvatajte iznose veće od cene po kojoj prodajete na internetu i birate sigurne načine onlajn plaćanja.
S Fejsbukom radite od kuće
Velika je verovatnoća da ste u poslednje vreme na mejl dobili ponudu u kojoj se tvrdi da je Fejsbuk lansirao novi program preko kog korisnici mogu da zarađuju od kuće. Reč je, svakako, o lažnoj poruci. Link vas vodi na lažnu Fejsbuk stranicu na kojoj prevaranti traže uplatu 4 dolara za “Facebook Millionaire” početni komplet a sitnim slovima na diskretnom mestu piše da će vam kreditnu karticu teretiti s 94 dolara mesečno za dalji pristup programu.
Šta uraditi: Kao i u već spomenutim slučajevima, suzdržite se od otvaranja linka, ne dajte brojeve kartica i, ako vam se da, prijavite prevaru Fejsbuku.
(Telegram.hr)