AFITOS - Mnogi koji godinama traže posao u Srbiji odluče da odu iz zemlje i u inostranstvu postanu uspešni i poštovani ljudi, kao Vojislav Simić - Sima, kako ga svi zovu na Afitosu, selu na grčkom poluostrvu Kasandra gde se već dugi niz godina uspešno bavi ugostiteljstvom.
Sima iz Aleksinca je pet godina pokušavao da se zaposli bilo gde u svojoj zemlji i kada je izgubio svaku nadu, otišao je u Grčku da bere voće.
Prvi novac koji je uštedeo od branja maslina i južnog voća uložio je u restoran u selu Afitos na poluostrvu Kasandra. Posle petnaest godina rada u Afitosu, Sima ima četiri restorana i više od 70 zaposlenih.
Nema tog turiste koji je posetio selo sa kamenim kućama Afitos na obali Egejskog mora, a da nije bar kafu popio u nekom od Siminih restorana. On je i sad kao i pre deceniju i po ubeđen da je jedini recept za uspeh uporan rad i poštenje.
"Recept je jasan, biti uporan i verovati u samog sebe. Biti uporan u poslu i voleti onaj posao kojim se bavite i tu je uvek uspeh. Prva podrška mi je od boga, a zatim prijatelji i svi ljudi u ovom selu", priča Sima Tanjugu.
Meštani Afitosa su od prvog dana pružili podršku vrednom Srbinu. Njegove restorane jednako vole Grci, Srbi i svi oni koji posete to malo mesto na poluostrvu Kasandra.
"Sima za svakoga ima dobru reč i svakome želi da pomogne. On ima zagrljaj za svakog, bio on Grk ili Srbin. Ja sam radila kod njega četiri godine i dobro ga poznajem, kao brat mi je, po karakteru smo mi Srbi i Grci slični, malo nervozni, ali se volimo", priča Elena Pavlidis.
Sima je poznat i po nesebičnoj pomoći svakom ko se nađe u nevolji u tom delu Grčke.
Priznaje da ljudima pomaže, jer su i njemu puno pomogli kad je došao u Afitos.
"Nas Srbe Grci iskreno obožavaju, tako da mogu da kažem da sam imao i privilegiju u odnosu na sve ostale", komentariše Sima.
Iako ga u Afitosu svi vole i poštuju, u tajnosti protiv njega pripremaju "opasan" plan.
"Pokušaćemo da ga "gurnemo" da se oženi i mislim da ćemo uspeti", otkriva plan predsednik Afitosa Vasilio Leonidas.
Vojislav Simić Sima objašnjava da nije zaboravio i rodni kraj, godišnje bar sedam, osam puta dođe u Aleksinac gde se uključuje u humanitarne akcije.
Kaže da nestrpljivo čeka izgradnju Koridora 10 od Leskovca do Vranja, jer bi tada od Afitosa do rodnog Aleksinca putovao najviše pet sati.