JERUSALIM - Blagodatni ili Sveti oganj jedno je od najvećih čuda i tajni Gospodnjih koje običan čovek može da vidi i doživi!
On je očigledan dokaz prisustva Božjeg.
Blagodatni oganj uvek se čeka na istom mestu i u isto vreme - u crkvi Vaskrsenja Isusa Hrista, odnosno Grobu Gospodnjem, na Veliku subotu pre podne, uoči Vaskrsa.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja - koji je monumentalna crkva, a Grob Gospodnji (naziva se još i Kuvuklija) nalazi se u njoj i praktično je crkva u crkvi - pored policije i vojske, red i ceremonijalne obaveze izvršavaju zvanični čuvari Hristovog Groba - Kavasi (Gavazi), Turci Seldžuci potomci najstarijih čuvara Groba, rodom iz Konstantinopolja (Carigrada), neprekidno iz dve porodice već više od 250 godina.
Pretres patrijarha
Saborni hram se otvara na Veliku subotu u 10 sati, a sat kasnije komisija sastavljena od gradskih vlasti - načelnika policije i predstavnika Ministarstva za turizam grada Jerusalima i crkvenih predstavnika pravoslavnih Grka i monofizita Jermena i Kopta, u celoj Sabornoj crkvi Hristovog Groba gasi sva svetla, sveće i kandila, kojih samo u Kuvukliji ima preko stotinu.
Zatim se Kuvuklija pregleda da ne bi ostao neki predmet kojim bi mogla da se upali vatra. Na mermernu ploču Groba članovi komisije ostavljaju komade vate, neupaljeno kandilo i patrijarhov molitvenik sa zlatnih listićima, a ulaz zapečaćuju ogromnim voskom ispod koga su vrata zavezana sa belom trakom u obliku slova H.
Oko 13.00 časova dolazi patrijarh Jerusalima i cele Palestine, otac Sionske crkve sa velikodostojnicima u litiji. Ova svečana litija obilazi tri puta oko Kuvuklije uz pojanja "Voskresenije tvoje Hriste Spase", i "Svjete tihij", posle čega patrijarh blagosiljajući narod, predaje žezal svojim pomoćnicima, skida mitru, sakos i omofor ostajući samo sa epitrahiljom, u stiharu, pojasu i narukvicama.
Ulaskom u Hristov Grob, patrijarh klekne lagano prelazeći vatom po mermernoj ploči Groba, izgovarajući pravosvešteničke molitve za dolazak Blagodatnog ognja.
Pored njega su pripremljena četiri snopa od po 33 sveće, što simboliše broj godina koje je imao Hrist kad je raspet.
U paraklisu Anđela, na samom ulasku u Hristov Grob, je i jermenski predstavnik, i to na metar i po, kontrolišući da slučajno patrijarh sam ne upali svežnjeve sveća. Ovo nepoverenje ide u prilog tome da Blagodatni oganj zaista dolazi, ali samo pravoslavnom patrijarhu!
Plamen se spušta niz crkvu
Prilikom našeg hadžiluka u Svetu zemlju, o Vaskrsu 2004. godine, koji je tada bio 11. aprila, na Veliku subotu crkva Vaskrsenja bila je prepuna naroda iz svih krajeva sveta.
Sa svežnjevima od 33 bele sveće u rukama jedni kraj drugih stajali smo mi Srbi, zatim Rusi, Grci, pravoslavci, katolici... hrišćani iz čitavog sveta. Iako ogromna, crkva Vaskrsenja ipak je bila premala za sve one koji su hteli unutra. Oni koji su već ušli bili su pravi srećnici!
Uzbuđenje među vernicima bilo je posebno. Svi su se tiskali, želeći da budu što bliži crkvi Groba u kojoj se nalazio tadašnji patrijarh jerusalimski Irinej Drugi. Nas sedamsedetak vernika iz Srbije, koji smo doputovali u organizaciji "Dobročinstva", stajali smo tridesetak metara od Kuvuklije, sa visoko podignutim svećama, očekujući da će se baš nama, kao što se to ranijih godina događalo pojedinim vernicima, kako se pričalo, direktno spustiti Blagodatni oganj.
Dok se patrijarh molio u Grobu, mi smo skrušeno stajali i na molitveno tih način pevali pesme i uznosili molitve Isusu Hristu i Presvetoj Borodici. Za razliku od nas, pravoslavni Arapi, Palestinci i monofiziti Jermeni očekivali su silazak Ognja udarajući u talabase, pevajući i igrajući.
Posle dvadesetak minuta, iznenadna bela svetlost munjevito se spustila na svodove Kuvuklije a naše uzbuđenje dostiglo je vrhunac. Platinasto-bela ognjena nit, u vidu munji spustila se kroz kupolu Saborne crkve, parajući vazduh, brzinom ipak dovoljnom da ljudsko oko može da je registruje.
Neopisiva radost vernika
Blagodatni oganj je stigao! Munja se razlivala neviđenim sjajem, završivši u Grobu Gospodnjem.
Posle nekoliko sekundi sa visoko uzdignutim svećama, koje su gorele punim plamenom, iz Groba je ponosno izašao patrijarh Irinej, zahvaljujući Bogu na blagodati i upućujući prisutnima blagoslov. Od patrijarhovih sveća uzimali smo plamen jedni od drugih i oganj je za tili čas već bio na svim svećama u crkvi.
Dok smo s oduševljenjem gledali i držali dokaz prisustva samog Boga, neopisiva toplota obuzimala je čitavo telo, a osećaj je bio jedinstven, neponovljiv...
Hram je ličio na ogromnu buktinju, radosni pokliči odjekivali su crkvom a masa se u jednom trenutku zalelujala, ali se niko nije opekao. Kažu i da ne može ništa da izgori ako se Ognjem upali! U to su se uverili i oni malo prisebniji iz naše grupe koji su se nekoliko puta "umili", prelazeći plamenom po licu i rukama. Posle su nam prepričavali da nisu osetili nikakav bol! Nama ostalima, koji se toga nisu setili, i sam boravak u crkvi Vaskrsenja bio je događaj koji ćemo svakako pamtiti čitavog života.
Kasnije se Oganj brzo raznese po Jerusalimu i po celoj Svetoj zemlji. Tokom čitave godine kandila i sveće na Časnim trpezama pale se i gore ovom čudesnom vatrom. Posebno je zanimljivo da do sada nije zabeleženo da se Oganj nije spustio u Grob Gospodnji.
Svedočanstvo na stubu
Ostalo je zapisano da su mnogi želeli ovu blagodat Božju ali su je dočekivali samo pravoslavni patrijarsima i njima se jedino palila!
Tako su krstaši Latini 1101. godine poželeli od svojih poglavara da izmole Blagodatni oganj. Posle dvadeset i više sati bezuspešne molitve na Hristovom Grobu, napokon, odstupiše na sam dan Vaskrsa. Ali, kada je u Grob ušao pravoslavni patrijarh, Blagodatni oganj se pojavio za nekoliko minuta.
Takođe, u srednjem veku nepravoslavni uticajni Jermeni, želeli su da i njihovi poglavari izmole Boga za Oganj. Tada je pravoslavni patrijarh Sofronije bio isteran iz Groba zajedno sa vernicima, a jermenski poglavar ostao je u Grobu, moleći se sa suzama.
Međutim, Blagodatni oganj prođe kroz Hristov Grob, probi spoljašnji stub crkve i patrijarhu Sofroniju naočigled svih zapali pripremljene sveće! Jedan Turčin, koji je tada stajao visoko na Sabornoj crkvi, videći da iz ogromnog stuba izbija veliki plamen koji pravoslavnom patrijarhu pali sveće, u ushićenju je skočio sa crkve i ostao nepovređen.
Svi koji ulaze u Sabornu crkvu Hristovog Vaskrsenja mogu i dan-danas da primete taj progoreli levi stub, koje kao svojevrsno svedočanstvo potvrđuje čudo Božje!
Svedočanstvo žive vere
Blagodatni oganj je upriličen od Gospoda, kako bismo mogli da vidimo i osetimo samo prisustvo Božje.
Mnogi sveti oci pisali su i govorili o Svetom ognju. Sveti Simeon Novi Bogoslov kaže da "pošto je Bog svetlost, nemoguće je da se pojavi bez svetlosti". Sveti Grigorije Palama, kaže da "Blagodatni oganj nije materijalan, već je to nematerijalna svetlost, nije vrlina i znanje, već je to istinska svetlost, iznad vrline i znanja". O ovom uzvišenom događaju sveti vladika Nikolaj Velimirović kaže: "Tada je nebo blisko, kao malom detetu majka".
U Starom Zavetu Oganj sa neba dolazio je svetom proroku Iliji Tesvićaninu i premudrom Solomonu u njegovom hramu. Plamen gori kao što je Mojsiju kupina gorela, a nije sagorevala, a nama, dolazi od dana Velike subote, kada se Hristos kao munja spustio u Ad i propovedao Jevanđelje, pa do danas kao svedočanstvo žive vere u jednoga Boga u svetoj Trojici. Kao munja će izgledati i Spasov drugi dolazak, ali naočigled celog sveta u svoj sili i slavi.