Mladi košarkaš Konstantina Danilo Tasić (1993, 207) već tri godine nosi dres ovog niškog kluba. U međuvremenu je postao jedna od glavnih uzdanica tima koji je srpsku ligu završio na drugom mestu.
Da se radi o velikom talentu srpske košarke govori i podatak da je na prvoj utakmici Superlige protiv Partizana bio najefikasniji sa 17 poena.
U intervjuu za Kurir sport ističe da najveće zasluge za njegovu karijeru ima porodica, sestra Dara mu je uzor, a majka Ljiljana najveća podrška sa tribina.
Kad, kako i zašto si postao košarkaš?
"Prvi moj dodir sa košarkom i ovim sportom bili su gledanje utakmica moje starije sestre Dare. Gledajući nju i ja sam se zainteresovao za košarku i počeo da treniram u Vršcu sa nekih 10 godina."
"Da, moji ukućani su se svi bavili košarkom, nekako najuspešniji su bili ujak i sestra. Dara je postigla za sada najveći uspeh u našoj porodici baveći se košarkom. Njena karijera je mnogo bogata trofejima i velikim uspesima. Sa takvim uzorom kao što je moja sestra bilo je lako zavoleti košarku i doći do nekog nivoa na kome sam sada. Stvarno, kada sam imao nekih poteškoća ili problema uvek sam dobio pravi savet od nje kao iskusnije i to mi je dosta olakšalao neke stvari."
Ponikao si u Vršcu, a potom sa sadašnjim pomoćnikom Saše Đorđevića u reprezentaciji Jovicom Antonićem prešao u Niš. Koji je bio razlog prelaska?
"Ponikao sam u Vršcu, tamo sam i počeo da treniram košarku. Vršac je stvarno tih godina bio sjajna sredina za razvoj mladih košarkaša. Kada je došlo vreme za malo ozbiljniju košarku i prvi profesionalni ugovor čelni ljudi iz Vršca nisu mi ponudili ništa konkretno i nisam bio siguran koliku šansu bi dobio da radim sa prvim timom i pravilno da se razvijam. Otuda odluka da odaberem Niš. Samim tim sa Jovicom sam obavio razgovor, on mi je obećao dobar trening, da ću ravnopravno učestvovati na trenizima i da ću igrati na dvojnu licencu Prvu srpsku ligu. Mislim da sam dobro odabrao i opet bih isto učinio."
Počeo si kao krilo, sada igraš na centarskim pozicijama. Koja uloga u timu ti najviše prija?
"Počeo sam kao spoljni igrač zbog visine. Nisam bio ništa viši od mojih vršnjaka, tek negde posle osnovne škole sam počeo naglo da rastem i pomerao se ka unutrašnjim pozicijama koje sam nekako više i zavoleo i stvarno mi prijaju, pogotovo pozicija četiri koju sada i igram."
Koji treneri su zaslužni za tvoj košarkaški napredak?
"Treneri koji su najviše uticali na mene i moj napredak stvarno su mi dosta pomogli i od svakoga sam nešto novo naučio. Izdvojio bih nekoliko imena, u mlađim selekcijama čovek koji mi je najviše pomogao je Žare Vučurović, od koga sam dosta naučio i koji je veoma zaslužan za moju igru leđima. Dosta sam naučio od njega, stvarno je jedan od najvećih stručnjaka za mlađe kategorije kod nas. Drugo ime je Jovica Antonić koji mi je pomogao dosta u
prelasku iz juniorske u seniorsku košarku. Taj prelaz nije nimalo lak za mladog igrača i veoma sam mu zahvalan na tome. Najveću afirmaciju sam doživeo kod trenera Boška Đokića, kod koga sam najviše napredovao. Naravno, pohvalio bih i rad sadašnjeg trenera Marka Cvetkovića koji je mladi trener na početku svoje karijere za koju mislim da će biti veoma uspešna."
Koji su ciljevi Konstantina u Superligi?
"O ciljevima Konstatina u Superligi je teško govoriti. Mi smo ekipa koja ulazi maksimalno motivisano u svaku utakmicu jer želimo da pokažemo da nismo za potcenjivanje već za respekt. To smo do sada i pokazali. Ako gledamo tabelu cilj nam je biti što bliže četvrtom mestu."
Superligu si počeo na sjajan način protiv Partizana. Bio si najbolji igrač Konstantina sa 17 poena. Da li te posebno inspirišu veliki rivali?
"Mi smo ekipa bazirana na skupu mladih igrača i uvek neko drugi iskoči. Protiv Partizana sam bio to ja. Stvarno sjajna utakmica, od publike pa do same atmosfere na terenu. Čast je igrati protiv naših najjačih ekipa i velika je motivacija prisutna."
Tri godine igraš u srpskoj ligi. Da li je došlo vreme da odeš u inostranstvo ili bi više voleo da igraš u nekom našem jačem klubu i regionalnoj ligi?
"Da, upravu ste, ovo je moja treća sezona Prve lige i mislim da sam sazreo i razvio se da potražim jaču sredinu koja bi pomagla da više napredujem. Bila bi mi čast da dobijem poziv od nekih naših najjačih timova, ali ako se tako nešto ne desi probao bih u inostranstvu."
Ko te najviše savetuje po pitanju košarkaške karijere?
"U pomoć oko moje karijere i u savetovanju je uključenja cela porodica. Stvarno, i otac i majka daju mi veoma korisne savete, ali nekako sestrine savete najviše uvažavam. Zaista imam veliku podršku porodice i veoma sam im zahvalan na tome."
Da li je mama Ljilja, takođe bivša košarkašica, tvoj naglasniji navijač?
"Mama je moj najglasniji navijač. Šalim se, ali stvarno majka je zaista dosta aktivna kada gleda utakmicu i pravi dobru atmosferu na tribinama i to mnogo znači meni u igri."
Da li imaš ili si imao košarkaškog uzora?
"Košarkaški uzor mi je naravno moja sestra Dara od samog početka. Zaista nije bilo potrebe da gledam bilo koga drugog, ali eto ako bih izdvojio još nekog to bi bio Lebron Džejms."