Odlazak
PRED SMRT SE POKAJAO BOMBI ZA SRBIJU: Preminuo nobelovac Ginter Gras
Gresi Autor „Limenog doboša“, koji je juče umro u 87. godini, zalagao se za NATO agresiju na našu zemlju, a krajem novembra 2014. kazao da je pogrešio zbog toga
Nemački književnik Ginter Gras, dobitnik Nobelove nagrade za književnost iz 1999. godine, autor čuvenih dela „Limeni doboš“ i „Pseće godine“, preminuo je juče u 87. godini.
Osim po književnom opusu, njegovo ime Srbima je ostalo upamćeno i po njegovom oduševljenju što je NATO bombarduje Srbiju, odnosno tadašnju SRJ. Gras je na otvaranju Sajma knjiga u Lajpcigu, samo dva dana nakon početka agresije, istakao da nije pacifista i s ushićenjem izjavio:
- Bilo je krajnje vreme da se Jugoslavija napadne, nadam se da nije prekasno!
Bio nacista
Međutim, krajem prošle godine, tačnije u novembru, nekoliko meseci pred smrt, Gras se pokajao i kazao da je napravio pogrešnu procenu i da bi se danas zalagao protiv bombardovanja naše zemlje.
Njegovu kontroverznu biografiju upotpunilo je i priznanje iz 2006. godine, posle decenija skrivanja istine, da je kao mladić 1944. pristupio zloglasnim nacističkim SS jedinicama. Nakon tog šokantnog otkrića, bilo je predloga da mu se Nobelova nagrada oduzme, što nije bilo moguće.
Nedelju dana pošto je obelodanio istinu u intervjuu za nemačke medije, Gras je izrazio uverenje da je sve ono što je uradio kao pisac i građanin bilo dijametralno suprotno od svega što je na njega uticalo tokom vremena nacizma. Tvrdio je da, i pored činjenice da se nalazio u Hitlerovim jedinicama poznatim po zverstvima, nikada nije ispalio nijedan metak, ali da je bio zaslepljen nacističkom ideologijom.
Oskar za film
Inače, Gras je svoju najpoznatiju knjigu „Limeni doboš“ objavio 1959. godine, po kojoj je dve decenije kasnije snimljen film nagrađen Oskarom i Zlatnom palmom u Kanu. U vrh svetske književnosti vraća se 2002. knjigom „Hod raka“, a 2006. je napisao autobiografiju „Ljušteći luk“.
Osim po književnom opusu, njegovo ime Srbima je ostalo upamćeno i po njegovom oduševljenju što je NATO bombarduje Srbiju, odnosno tadašnju SRJ. Gras je na otvaranju Sajma knjiga u Lajpcigu, samo dva dana nakon početka agresije, istakao da nije pacifista i s ushićenjem izjavio:
- Bilo je krajnje vreme da se Jugoslavija napadne, nadam se da nije prekasno!
Bio nacista
Međutim, krajem prošle godine, tačnije u novembru, nekoliko meseci pred smrt, Gras se pokajao i kazao da je napravio pogrešnu procenu i da bi se danas zalagao protiv bombardovanja naše zemlje.
Njegovu kontroverznu biografiju upotpunilo je i priznanje iz 2006. godine, posle decenija skrivanja istine, da je kao mladić 1944. pristupio zloglasnim nacističkim SS jedinicama. Nakon tog šokantnog otkrića, bilo je predloga da mu se Nobelova nagrada oduzme, što nije bilo moguće.
Nedelju dana pošto je obelodanio istinu u intervjuu za nemačke medije, Gras je izrazio uverenje da je sve ono što je uradio kao pisac i građanin bilo dijametralno suprotno od svega što je na njega uticalo tokom vremena nacizma. Tvrdio je da, i pored činjenice da se nalazio u Hitlerovim jedinicama poznatim po zverstvima, nikada nije ispalio nijedan metak, ali da je bio zaslepljen nacističkom ideologijom.
Oskar za film
Inače, Gras je svoju najpoznatiju knjigu „Limeni doboš“ objavio 1959. godine, po kojoj je dve decenije kasnije snimljen film nagrađen Oskarom i Zlatnom palmom u Kanu. U vrh svetske književnosti vraća se 2002. knjigom „Hod raka“, a 2006. je napisao autobiografiju „Ljušteći luk“.
Oštro
NEPOŽELJAN U IZRAELU
Izrael je 2012. zabranio ulazak Ginteru Grasu i osudio ga zbog pesme u kojoj kritikuje aktuelnu politiku te zemlje. Gras je u pesmi „Ono što se mora reći“ kritikovao „licemerje Zapada“ prema izraelskom nuklearnom programu, a tu zemlju opisao kao pretnju „već krhkom svetskom miru“ zbog politike koju vode prema Iranu.
Žrtve nacizma
OBEŠTEĆENJE ZA ROME
Gras je 2010. uputio pismo vlastima u Nemačkoj i upozorio da ne bi trebalo proterivati Rome na Kosmet. Pozvao je vladu da pruži i moralno obeštećenje ovom narodu za žrtve u vreme nacizma.