Osrednje - nova realnost sveta

„Nova osrednja faza“, u kojoj se globalna ekonomija suočava s rizicima niskog rasta, preti da postane „nova realnost“ u budućnosti, jer vlade premalo rade na usvajanju reformi, iako su rizici po finansijsku stabilnost sve veći, izjavila je prošlog četvrtka direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Govoreći uoči prolećnog zasedanja MMF i Svetske banke ove nedelje, Kristin Lagard (Christine Lagarde) izjavila je da se oporavak od finansijske krize iz 2008. nastavlja, s globalnom stopom privrednog rasta u prošloj godini od 3,4 odsto, što je blizu prosečnog nivoa u poslednje tri decenije.

Međutim, direktorka MMF upozorava da je ekonomski oporavak i dalje umeren i neujednačen i da u isuviše velikom broju država nije dovoljno jak. Povrh toga, kako je rekla, „finansijski i geopolitički rizici su veći“.

„Pre šest meseci skrenula sam pažnju na rizik od „novog osrednjeg stanja“ - niskog rasta na duži period. Danas moramo da sprečimo da to novo osrednje stanje postane nova realnost“, piše u govoru Lagardove pred Atlantskim savetom, istraživačkim centrom sa sedištem u Vašingtonu, koji se bavi međunarodnim odnosima.

„Suština je da su rizici po globalnu finansijsku stabilnost sve veći. „Novo osrednje stanje“ po pitanju privrednog rasta ne pogoduje finansijskoj stabilnosti.“

Među tim rizicima su, prema njenim rečima, „strukturalni pad tržišne likvidnosti“, koji je izazvan prvenstveno promenama u načinu upravljanja sredstvima u naprednim ekonomijama, što je dovelo do nepodudaranja u rokovima dospeća sredstava i obaveza.

„To znači da bi likvidnost mogla brzo da ispari ukoliko bi svi pojurili ka izlazu u isto vreme, što bi, na primer, moglo postati problematično onog trenutka kad Savezne rezerve povećaju kratkoročne kamatne stope“, rekla je ona.

Citirajući upozorenje Džona F. Kendija (John F Kennedy) da ugodna pasivnost sa sobom nosi i dugoročne rizike, kao i izjavu Vinstona Čerčila (Winston Churchill): „Nikad ne brinem kad se dela, već samo kad se ništa ne preduzima“, Lagardova je navela da je zabrinuta zbog toga što se vlade premalo trude da odgovore na ekonomske izazove.

„Napredne ekonomije imaju nešto bolji učinak nego prošle godine“, izjavila je i dodala da je oporavak sve sigurniji u SAD i Britaniji, dok su izgledi za rast u evrozoni sve veći zahvaljujući programu monetarnog popuštanja Evropske centralne banke.

Takođe, kazala je i da prognoze za većinu ekonomija u usponu i razvoju ipak izgledaju nešto gore nego prošle godine, iako se teško može reći da je situacija na ovim tržištima ujednačena.

Neke od zemalja u razvoju imaju nešto bolje rezultate, s Indijom i podsaharskom Afrikom kao svetlim tačkama, kao i Kinom, koja beleži usporeni privredni rast, ali koji se može pokazati više održivim, rekla je. Brazil, Rusija i mnoge ekonomije na Bliskom istoku u međuvremenu prolaze kroz ekonomske poteškoće usred političkih previranja.

Da bi odgovorile na pravi način, vlade moraju da čine mnogo više ne bi li podstakle posustalu potražnju, rekla je. To intervenisanje može poprimiti različite forme - od agresivnog delanja u slučajevima privatnog duga i nenaplativih kredita u zoni evra, čime se usporava novo pozajmljivanje, do ukidanja subvencija za energiju koje predstavljaju teret za budžet u ekonomijama u usponu i razvoju koje uvoze naftu.

„Evo bitne stavke: dok god je rast umeren, takvi će biti i izgledi na srednji rok“, rekla je Lagardova.

„I u naprednim ekonomijama i u onim u usponu potencijalni rast se smanjuje. To je u velikoj meri odraz dubokih ožiljaka koje je ostavila finansijska kriza, ali takođe i indirektna posledica demografskih promena i niže produktivnosti.“

„Da bismo sprečili „novo osrednje stanje“ da postane nova realnost, strukturne reforme moraju da idu pod ruku s makroekonomskim i finansijskim politikama koje će ojačati poverenje i podstaći investicije.“

Međutim, dodala je, „u prevelikom broju zemalja ove reforme kasne.“

Shawn Donnan - Vašington